Kosovska stolica

Da budemo jasni. Ne govore Nemci u ime EU i svih njenih članica, to niti bi im bilo dozvoljeno niti je moguće. A opet, iskustvo nam govori, ono što Nemačka poruči danas, uz eventualne blage korekcije, desi se sutra. To važi i za priču o stolici u UN za Kosovo.

Izjava nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma o ulasku Kosova u UN kao ishodu političkih razgovora Srbije i Kosova u Briselu upravo treba da bude sagledavana kao preteča onoga što dolazi. Otvaranje teme. Za budućnost, koliko bližu ili koliko dalju teško da iko pouzdano zna, ali svakako ne za dobijanje datuma pregovora o pristupanju EU. Možda za dan posle, videćemo. A opet, opciju razgovora o „stolici za Kosovo“ prvi je pomenuo srpski premijer Ivica Dačić u kontekstu dostizanja trajnog, „sveobuhvatnog“ rešenja. I tako treba sagledavati stvari i poruku ambasadora Vilhelma. Članstvo Kosova u UN gotovo sigurno će biti deo, ili vrhunac, normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ako vlast u Srbiji, ova ili buduća, bude želela tu normalizaciju, a sve ukazuje da hoće…

Učlanjenje Kosova u svetsku organizaciju ne bi moralo da podrazumeva da je Beograd priznao državnost te teritorije. Primer dve Nemačke, koji je i Vilhelm pomenuo, već je izvesno vreme u opticaju. Istočna i Zapadna Nemačka su bile članice UN i ostalih evropskih i međunarodnih organizacija bez međusobnog priznanja. Trenutno, pod istim krovom na Ist riveru, sa identičnim pravima i obavezama, sede Izrael i arapske zemlje, koji se ne priznaju. Amerikanci i Britanci u Savetu bezbednosti nisu blokirali Arape, ostali nisu blokirali Izraelce. Naravno da svaki deo sveta ima svoje specifičnosti, ali dovoljno je primera koji ukazuju da dogovor Srbije i Kosova ne bi bio izuzetak. Ono što jeste izuzetak je ulazak fragmentiranog Kipra u EU. Koji ujedinjena Evropa ne namerava da ponovi.

Dačić i Vilhelm su otvorili prostor za debatu, u kojoj Beograd ima šta da dobije i šta da traži, jer članstvo Kosova u UN, OEBS, Savetu Evrope njegov je praktično jedini adut, jedino što drži u rukama a da Prištinu zanima. Famozna „stolica u UN“ nije deo zaključaka Evropskog saveta o početku pregovora sa Srbijom, nije deo usaglašene politike dvadesetsedmorke. Ali jeste nešto što će se pre ili kasnije naći na stolu. Setimo se stava Brisela, dakle usaglašene politike EU, da se mora obezbediti proces tokom kojeg Srbija i Kosovo neće moći da jedno drugo blokiraju za punopravno članstvo u Uniji. Ne može se postati članica EU bez ulaska u UN. Stvar je da Beograd u tom sledu događaja pokazuje inicijativu, da dobije najviše što može i da radi na dobrom životu svojih građana.