Nikola Tomić

Istraživanje koje objavljujemo u današnjoj „Izbornoj groznici“, a iza kojeg Danas stoji kao naručilac, pokazuje šta znači apsolutna dominacija SNS pretvorena u brojke.

Jedan tabloid, u tesnoj konkurenciji posebno prljav, objavio je u petak tekst pod naslovom „Skupljaju poene na stradalom Đinđiću“. Povod su aktivnosti DS planirane za 12. mart, na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića. Usput navodeći događaje demokrata zakazane za taj dan, taj tabloid konstatuje „... što se tumači kao pokušaj (zlo)upotrebe tragičnog istorijskog događaja u predizborne svrhe“ i zaključuje „upravo se Đilasov DS ponaša kao da polaže tapiju na taj datum, te da je niz manifestacija osmišljen u cilju kampanje, s namerom da politički profitiraju na njima“. Prilično skaredno, zar ne?

Srpska napredna stranka ima pet uslova za potencijalne partnere u budućoj vladi. Ovo je u ime SNS, u jučerašnjoj Izbornoj groznici, saopštio doskorašnji šef poslaničkog kluba te stranke Zoran Babić. A uslovi su: „prihvatanje politike SNS, snažnih reformi i izgradnje stabilnog društva, još jače borbe protiv korupcije i kriminala, ubrzanja u evropskim integracijama, posvećenosti poslu i jačanju investicionog ambijenta koji će zaposliti ljude u Srbiji“. Ko želi u vladu s nama „treba da ispuni ove uslove“, poruka je naprednjaka.

Na parlamentarnim izborima 16. marta evroskeptične i antievropske opcije (o razlici malo kasnije) nastupiće u bar četiri kolone - DSS, Dveri, SRS-Obraz-Naši i Treća Srbija. Na beogradskim izborima u najmanje šest - pomenute plus Patriotski front Borislava Pelevića i Pokret 1389.

A baš nismo hteli da se danas ponovo bavimo Zoranom Mihajlović. Slična tema, ista ličnost, preti da bude dosadno. Ali, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u ostavci napravila je juče još jednu grubu i opasnu grešku. I političku i, da se tako izrazimo, institucionalnu.

Od trenutka raspisivanja izbora i početka kampanje, većina srpskih političara ponaša se kao da ih je zahvatila groznica. Bukvalno. Kao što bukvalno svakog dana Danas, njegovi urednici i novinari trpe političke pritiske i pokušaje diskreditacije. Nekada mimo javnosti, nekada javno. Nekada su to pokušaji da se utiče na „opremu“ tekstova, naslov intervjua i naslovnu stranu, a nekada su to optužbe za plaćeništvo, kriminalizaciju i slično.

Može li URS da pređe cenzus ako samostalno izađe na izbore? A DSS, koji je odbio ponude Dveri i radikala za objedinjavanje „patriotskog bloka“? Šta sa cenzusom za LDP, koji je odbio da uđe u „građanski blok“ kod Tadića i Čanka? Spadaju li Dinkić, Koštunica i Jovanović u one na koje misli Ljajić kada kaže da bi 16. mart mogao da odnese u istoriju neke dugo prisutne političke figure?

Demokratska stranka je u sredu uveče bila na korak do odluke da joj glavni slogan u izbornoj kampanji bude „Kad je ljuta, Srbija je žuta“. Kasnije te noći, za kreativno rešenje izbornog štaba DS saznali su Vučićevi spin doktori. U četvrtak ujutru (juče) počeli su da kuju strategiju kako da ismeju (istina - ne baš sofisticiran) slogan, unapred, pre njegovog lansiranja, u sebi bliskim medijima. Koji sat kasnije, da Vučićevi ljudi znaju i šta smeraju saznale su demokrate. Pa su većali da odustanu od ljutog i žutog. Šta su konačno odlučili trebalo bi da se obelodani svakog časa.

Na nimalo slučajno izabranih 40 dana do 16. marta, dnevni list Danas kreće sa „Izbornom groznicom“, specijalnim dodatkom o vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima. Sa nadom da Srbija tog 16.03. neće služiti parastos demokratiji, već slaviti njen praznik. A da bi izbori zaista bili praznik demokratije neophodno je da budu slobodni i fer, te da ista takva bude kampanja koja im prethodi. Potrudićemo se da upravo takvoj, demokratskoj, slobodnoj i poštenoj izbornoj utakmici damo svoj doprinos.

Za status zvezde nedelje na srpskoj političkoj sceni u prvoj polovini decembra leta gospodnjeg 2013. izborio se Vladimir Cvijan (1976, Beograd), kojeg je ranog proleća 2010, nakon što je uz dosta buke i skandala napustio funkciju generalnog sekretara i savetnika u kabinetu predsednika Republike Borisa Tadića i prešao u tabor opozicionih naprednjaka, tada drugi čovek SNS Aleksandar Vučić nazvao „pravničkim genijem“ i „najboljim mladim pravnikom u Srbiji“.

Demokratska stranka nema bolju opciju za predsednika od Dragana Đilasa. Ko misli drugačije neka izađe pred srpsku javnost i, na ovaj način, bez uvijanja, dvosmislica i metafora, izgovori ime i prezime. Kome se ne dopada Đilas, a misli da u DS ima neko ko ume i može bolje, neka kaže ko je to. Ili neka u Glavnom odboru pribavi većinu, obori predsednikov izveštaj o radu i automatski pokrene sazivanje vanredne izborne skupštine.

Srpska napredna stranka nema ljude dovoljno kvalitetne da vode glavni grad. To je jedini mogući zaključak nakon odluke Aleksandra Vučića da u Privremeno veće Beograda postavi troje bez članske karte naprednjaka. Ono što je u medijima prošlo potpuno nezapaženo jeste da Predsedništvo SNS, suprotno najavama, nije zasedalo povodom formiranja Privremenog veća kako bi odredilo svoje kandidate. To nije uradio ni Gradski odbor. Jednostavno, Vučić je izabrao Malog, Čovića i Vesića. Kao i prethodno, u Vladi Srbije, Krstića, Radulovića i Glamočića. Zaklanjanje iza priče da se time promovišu „nestranački eksperti“, koje je pri rekonstrukciji Vlade možda i imalo nekog smisla, sada pada u vodu. Vučić nema ljude. SNS nema ljude.

Konačno se u Srbiji uspostavio konsenzus. Istina, ne o tome kako bi ova zemlja zapravo trebalo da izgleda - na kojim osnovama se zasniva (ustavna reforma) i u kom smeru bi trebalo da se kreće (osim floskula o EU, politička elita i ne razmišlja o istinski strateškom pozicioniranju društva za budućnost, gde je već zaboravljena „Srbija 2020“ sahranjena a da se nije ni rodila, kao što su utihle priče o onom „Maršalovom planu“ za Srbiju).

Ovih dana je na jednom blogu objavljen tekst Mirjane Marković, udovice Slobodana Miloševića i nekadašnje predsednice JUL-a, o Željku Mitroviću, vlasniku TV Pink i bivšem, kako ona nabraja, članu Glavnog odbora JUL-a, narodnom poslaniku na listi JUL-a četiri godine, direktoru Centra za marketing JUL-a i članu „ratnog štaba“ te stranke 1999. godine. Autoru slogana „JUL je cool“ i „Bira NAROD a ne NATO“. Pokretaču tabloida „Fleš“ iz 1996-97. sa ciljem „demaskiranja“ lidera opozicije, odnosno protesta koalicije Zajedno. Vrlo edukativno štivo drugarice Marković, pogotovo za ovo naše društvo, tako sklono zaboravu. Dokaz da se prošlost i biografija možda mogu falsifikovati i relativizovati, ali da neizbrisiv trag ostaje za nama. Zauvek.

Preuzeti vlast u Beogradu, privrednom, političkom, društvenom i kulturnom centru Srbije, sistemu u kojem svakog dana funkcioniše dva miliona ljudi, a nemati ideju šta će biti sutra, prilično je čudno. Demokrate će reći da je to neodgovorno i ponižavajuće za Beograđane, LDP da je bezobrazno, ali hajde da kažemo da je „prilično čudno“. Zašto? Pa jer i onima koji se tako „neodgovorno“ i „bezobrazno“ ponašaju sigurno ne ide u prilog da se ugruvaju narednih meseci. Do izbora. Ako ih bude, što bi rekli socijalisti.