Prva je, da tako kažem, detektivska. Guvernerka Tabaković izjavila je da nije guvernerka nego guverner. Ja ne bih proveravala, ali mislim da bi trebalo istražiti ovaj slučaj, skrining nije zametan.

Druga su podrazumevane donacije. U vezi s ovim zbunjuje me prvo jezički nivo. Ako ste na nešto obavezni (ako se podrazumeva) da li je to i dalje poklanjanje, darivanje kako rečnik objašnjava „donaciju“? Ili je to je namet, porez, taksa na život, desetak… Čak i ako se uzme u obzir ugao gledanja poslanika Martinovića, može li biti po sredi donacija? Jer ako nešto smrću prestaje da bude moje već postaje tuđe vlasništvo, onda to ne mogu ni da poklonim – tuđe je, državno (porodično). Predlažem pravnu kategoriju: deljenje telesne imovine. Recimo, svoje organe ostavljam sebi ili porodici, ili državi ako sam ljut na najbliže.

U vezi s presađivanjem organa (donacija nije adekvatan član sintagme) imam još dilema: logičkih, političkih… Šta ako je neko dvojni državljanin? Moždana smrt iz koje mu nema spasa ni povratka, a koju konstatuje preciznim razmatranjem za to izabrana grupa stručnjaka, zatekne ga na teritoriji Srbije. Da li Srbija ima pravo samo na po jedan parni organ i polovine neparnih ili se sa svakom pojedinačno zemljom sklapaju dogovori? Kompromisni, pošto smo u njima verzirani… A ako dušu ispusti na prostoru treće države?

Dobro, biće kako nam se kaže. Zapravo me je iznerviralo koliko smo isključivi i agresivni hejteri. Čitala sam komentare na tekst o pretpostavljenoj saglasnosti. Imamo dva tabora, kao što uvek imamo dva tabora, koja samo što se ne izbodu noževima (srećom, ne svađaju se licem u lice jer bi im stradali svi organi za presađivanje, ne bi ih zakrpio niko živi… ha „živi“). Jedni su primitivni zato što su „protiv“, drugi su kasapi zato što su „za“. Transplantacije su u drugom planu, kvalifikacije uzimaju svu pažnju.

Razumljivi su stavovi obe strane. U zemlji gde se iz porodilišta kradu bebe, gde se uzima deo plata/penzija (finansijska donacija koja se ukida u slučaju smrti… kad se pretvara u fizičku, telesnu), gubi posao zbog bolesti, logično je da se ljudi plaše da će im se otimati organi pre nego što sklope oči…

S druge strane, lepo je nekom produžiti život, ima prijatnog osećanja moći u tome. Koju naravno ne možete osetiti pošto ste, pretpostavlja se, mrtvi.