Na 1000 stanovnika rodi se devet beba, svake godine nas je za 35.000 manje (plus još 15.000 koliko odavde ode). Osudite me na večni oganj, ali mene ta statistika ne potresa. Imam preča posla, recimo da se trudim da ne uđem u ovih 35.000 ili da maštam da uđem u grupu od pomenutih 15.000 duša.
Kaže ministarka bez portfelja, mnogo se radi na popravljanju situacije. Uključeni su eksperti, dopunjena je strategija… Setila sam se, predsednik Srbije u svom tekstu o Ikei napominje da nam ne trebaju eksperti već zdrav razum. Možda gospođa Đukić Dejanović nije pročitala tekst pa tako i pomenutu smernicu, a možda imaju različite poglede na potencijalna rešenja. U ovom sporu (eksperti ili zdrav razum), iako ne znam na šta je predsednik mislio, a svakako ovo i ne vidim, ipak glasam za taj koncept. Zdrav razum! A zdrav razum kaže da nagrađivanje poslodavaca koji zapošljavaju žene u reproduktivnom periodu i plaćen mesečni prevoz bakama željnim druženja sa unucima nisu dovoljno motivišuće mere.
Najpre bi sama ministarka trebalo da zna kako stoje stvari sa odnosom između psiholoških faktora i reprodukcije. Muškarci su sve impotentniji, a devojke u dvadesetim ulaze u menopauzu. Moramo da negujemo neku posebnu vrstu autizma da bismo mogli da savladamo psihološke „izazove“ života u Srbiji danas (kao i pre deset ili dvadeset godina). Na to ode toliko energije da za formiranje konteksta adekvatnog za prinovu ne ostaje ništa.
Zato… Ja imam rešenje!
Umesto da se bavimo stvaranjem klime za Srbiju sa više beba, možemo da poslušamo premijerku i svu snagu usmerimo na razvoj IT sektora. Razvijanjem ovog resursa dobijamo priliku da decu pravimo, kad već ne možemo da ih rađamo. Ti mali ljupki roboti koje možemo da menjamo kako godine prolaze da bismo održali vezu sa protokom vremena omogućili bi nam stvaranje bolje demografske slike. Vuk sit ovce na broju. Nema trudničkog, porodiljskog, bolovanja zbog boginja…
Drugi način da se prebrodi frustracija što smo sve stariji i malobrojniji jeste paket mera kojima bi svakom odraslom Srbinu/Srpkinji bio dodeljen za početak jedan, a onda svake godine još po jedan Tamagoči. Da, živeli bismo u potresnoj iluziji o porodici baveći se virtuelnim potomstvom ali bi nam zato bio organizovan dan po meri uzornog roditelja. A budući da je život u iluziji ono u čemu se osećamo udobno, mislim da to ne bi bilo loše rešenje.
Nikad Vučić nije sit a i SNS-ovaca je sve više i više, naučile su da preletaju jer im nudi zaposlenje, a on tako jedino može da skupi dooljno glasova da bi bio siguran da će preći cenzus!
И ово мало сиротиње што се рађа годишње праве патриотски хомосексуалци јер су се све мушкарчине увалиле у своје странке.Политиче дању и ноћу и зато им требају слуге за оплодњу!Теши нас то што је Србија на првом месту у свету по броју новорођенчади по глави хомосексуалаца.Док ће се и политичари убрзо досетити па ће усвајати мале избеглице не би ли заборавили порекло!Нисмо џабе били 500 година под Турцима!Све ће бити добро, само да нам се масовно не рађају комплетни идиоти!!!
Iz zavitlavanja nastade ne tako loše rešenje – ravijajmo IT sektor – tačno. Ne da prave robote, kao što autorka šaljivo graknu, nego zato što kad neko u 23 godina počne sa platom od 1000€, do 25-te kupi auto, a pre 30-te i stan – eto uslova za porodicu. Sa "prosečnom platom od 400€" (do koje se ne znam kojom matematikom došlo), može sinak u 30 tati i mami da visi nad glavom, u roditeljskom stanu, i da čeka da neka crvena kapne odozgo.
Pojedinac danas nije naprosto prazan, kao što se često kaže; on zaista jeste prazan jer je lišen kulture, simboličke dimenzije, korena svoje kulture i ukorenjenog identiteta, ali je takođe ugrožen hiljadama čulnih predstava koje proizvodi i ad hoc stvara industrija kulture i fabrike podrške.
Dakle, ja zaista ne mogu da verujem… što si na većem stupnju moralnog gnjidizma, priznatiji si… poštovaniji od strane zajednice, društva…ma, znate šta, kakvi smo, dobro nam je.
I na najvećem prestolu svetu da sedimo, ipak sedimo na svojoj zadnjici.
Zaustavljanje pada nataliteta i podsticanje rađanja vidim kao jedno od nacionalnih pitanja, možda najvažnijih za zemlju.
Država je dosta učinila na podsticanju rađanja tako što finansira program vantelesne oplodnje za parove koji prirodnim putem ne mogu da dobiju decu.
Predlog je da se roditeljski dodatak koji se za drugo i treće dete isplaćuje u 24 rate inovira, i da polovinu predviđenog novca porodice dobiju u prva dva meseca, a da se preostalih 50 odsto sredstava podeli na 24 rate.
Žene u Srbiji treba stimulisati da rađaju drugo dete, jer se najveći broj mladih ljudi opredeli da ima jedno dete i tako zadovolji psihološku potrebu za roditeljstvom. Kada je u pitanju drugo dete, mnogo se više razmišlja o ekonomskoj poziciji, o činjenici da je roditelj prepušten sam sebi, da društvo nije najbolje organizovano, da možda neće biti tako dobar roditelj kakvo je roditeljstvo imao od svog roditelja.
Jedno je područje jugoistočna Srbija, navodi, gde će se analizirati koje podsticajne mere bi dale najbolje rezultate jer se, recimo, u Crnoj Travi 2013. godine nije rodila nijedna beba.
Statistički podaci govore da dete nema svaka treća žena rođena osamdesetih godina prošlog veka, a svaka druga tridesetogodišnjakinja koja nije postala majka živi u Beogradu.
Srbija pripada mediteranskom krugu zemalja u kojima se ne podstiče samostalnost dece i u kojima mladi kasno napuštaju roditeljski dom i ostaju finansijski zavisni od roditelja – prosečna stopa nataliteta u našoj zemlji je 1,4 deteta po ženi. Iako lekari savetuju da se deca rađaju u trećoj deceniji života, u našoj zemlji svega devet odsto mladih postaju roditelji pre 30. rođendana. Skoro svaka druga mlada osoba koja je izašla iz obrazovnog procesa je nezaposlena, pa ne čudi podatak da gotovo dve trećine mladih u Srbiji izdržavaju roditelji.
Tamagoci-kako to skoro antisrbski zvuci.
TomoVuci -kako to skoro velikosrbski zvuci
Skromni predlog za ime naseg maloga.
Bolje Tamagoci nego dete koje moze da dobije samo uzasan zivot ovde.