Izabrana istorija

Ni u realnom vremenu ne znamo šta se stvarno događa, čak ni u susednoj ulici, a kamoli nakon godinu, dve ili deset, pa jednu opštinu ili dve dalje od nas.

Naravno, mnogo toga zavisi od slike koja nam je na ekranu.

If you know what I mean.

Kažu da istoriju pišu pobednici.

Ne znam baš…

U svakom slučaju, pišu je neki „stručnjaci“.

Menjaju je drugi „stručnjaci“.

Tako nekako ide.

Ipak, svako pored važeće, ili alternativne, istorije ima i neku autentičnu, svoju istoriju, onu koja je obojena njegovim pogledom na širok spektar svega-i-svačega što nas okružuje.

U kreiranju moje, lične istorije, pored privatnih događaja koje biram da pamtim, učestvuje u velikoj meri televizija N1 (da, razume se, i Nova S).

Žao mi je svih ljudi koji nisu u prilici da prate njihov program.

Jer…

Tviter nije dovoljan i jer nisam znala šta sve u meni čuči i čeka da bude pronađeno i pokrenuto.

U meni i u mnogima od nas.

Pratila sam sve dočeke studenata-pešaka, naravno studenata-biciklista, gledala sam nepregledne reke ljudi zajapurenih od uzbuđenja, decu koja igraju, starije ljude koji ljube mlade Srbije.

Gledala sam vatromete i snažne zagrljaje, suze radosnice…

Nikada mi himna nije lepše zvučala, nikada mi talasanje naše zastave nije bilo toliko drago.

Ako sam mislila da živim u vremenu individualizma, na svetu koji je okrenut samo ličnoj dobiti, samo zadovoljenju najegoističnijih potreba, hrabri i nasmejani, “neumorni” studenti i saučesnici u ovim svetkovinama ljubavi uverili su me da je to samo jedna strana, a da oni nude drugačiju, lepšu, topliju.

Ne znam kako će ove dane i mesece zapamtiti istorija ili, tačnije, ko će našu istoriju pisati, ali moja će sećanja na protekle mesece biti obeležena novim patriotizmom.

Nemoguće je gledati lepa lica biciklista koja zrače optimizmom, a ne učestvovati u njihovom podvigu srcem punim ljubavi, ne samo prema njima, već i prema Srbiji.

Nijedna rodoljubiva pesma romantizma nije u meni izazvala toliki talas osećanja koliko studenti obučeni u trobojku koja kao plašt superheroja viori za njima na vetru dok voze kroz Evropu ponosni na svoj put pravednih i svoju generaciju.

Oni će ostati moja izabrana istorija ove decenije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.