Ako su prethodnih godina (nazadni) protivnici jezičkog izjednačavanja rodova (u statusu, ne u obliku) smatrali komičnim ženski oblik imenice „vojnik“, sada mogu da se ujedu za jezik (rodno nekorektni) pa da prihvate činjenicu da ih vreme gazi.

Novina me je obradovala. Veoma… Isto koliko me je iznenadilo kome je pala na pamet…

Znači, moći ću da držim pušku u rukama i osećam moć koja mi je bila dozvoljena samo u osmom razredu OŠ, koliko se sećam. Ono što pripadnici fizički jačeg rodnog opredeljenja imaju priliku da iskuse svaki dan (s nelegalnim oružjem u posedu). Naoružan ubojitim sredstvom, čovek se oseća mnogo bolje. Tome dodajem i estetsku komponentu, pomenutu u zakletvi. Dobar komad puške prelep je primerak industrijskog dizajna. Harmonično postavljeni delovi hladnog metala zagasitosive boje, pažljivo projektovani da odgovore na sve zahteve ergonomije, remek-delo su primenjene umetnosti. Skoro kao komad nakita. Čak bolje od toga. Pušku prosto morate voleti.

Onda, neko će da me uči kako da lemam protivnika. Mislim da je to korisna veština… Dalje, sve naučeno, vežbe radi, moći ću da primenjujem u životu kad mi neki divljak stane na put (lakši od 90 kg, nažalost). „Makni mi se s očiju, pokazaću ti kompletnu vojnu obuku!“ maštam da viknem. Ne znam, istina, koliko je ovaj oblik borbe oči u oči u skladu sa savremenim tehnikama ratovanja, ali za život na Balkanu nikad neće zastariti.

Pročitala sam da će se žene u toj vojsci spremati za bolničarke. Budući da je gospodin ministar odbrane Srbije svoju ideju objasnio političkom korektnošću na delu, pozivam ga da razume kako je time upravo podržao diskriminaciju. Ne pada mi na pamet da se brinem o nekome. Ja hoću da koristim oružje. Neka se malo opaki tetovirani navijači u uniformi brinu, neka oni previjaju rane i daju injekcije… Tek to će biti rodno korektno. Žena-vidarica je skroz retro… ne u dobrom (vintidž) smislu.

Šta će mi još doneti vojska? Izlete, priče iz rezervne vojske, druženje s vojnikinjama sl. meni, možda čak sa hrabrim vojnicima nežnog srca… I am in!

Na kraju, Sun Cu. On kaže: „Pobediće onaj ko ima sposobne generale kojima se vladar ne meša u zanat!“