U žene preduzetnike upire se kamera, povećava se broj žena u politici, koristi se rodno senzitivni rečnik itd. Na mišiće se pravi slika neke kuse ravnopravnosti. Nekad izgleda da se pomeramo napred, a nekad da nam nema pomoći.
Nije bilo tako davno kad su kožu s leđa hteli da skinu Aleksandru Gajoviću zato što je izjavio da bi muškarac trebalo da vodi državu (kuću). Ovaj stav me nije naljutio, pre svega zato što sam bila deo redakcije dok je on bio glavni urednik Ilustrovane Politike, pa mi je poznato da su urednice kulture i politike (kako sam sufiks govori) upravo bile žene. Zatim, zbog toga što od svih urednika s kojima sam imala posla niko nije pokazivao prema meni više profesionalnog poštovanja od njega (a kako govore ime i slika, žena sam). Na kraju, zato što je u etar izbacio i dalje živo uverenje koje se pokriva navodnom ravnopravnošću. NJegova izjava mi se samo učinila zastarelom, nepromišljenom. On je rekao šta je imao, politički korektni članovi javnosti rekli su šta su imali, život je krenuo dalje.
Onda su se žene počele pozivati da ponude svoje materice na služenje domovini. Što se toga tiče, nemam teksta. Od primitivne sredine čovek ne može očekivati da zablista. Postoji izreka: magarac u Zagreb, magarac iz Zagreba. Ima još mnogo mudrosti koje nas opisuju, ali za temu pristupanja promeni patrijarhalne paradigme, ova je odlična.
Pisala sam više puta da je neverovatno besmisleno kad Blic poziva na poštovanje žena. Navodno STOP tretiranju žena kao objekata i vreća za boks, a redovno objavljuju fotografije golih devojaka na početnim stranama. Šizoidno. Ili licemerno, svejedno.
Slušala sam pre nekoliko dana gospodina Ćulibrka na N1. Komentarišući ponašanje Pokreta slobodnih građana poredio ih je sa damom u godinama koja bira da sačeka princa pa tako propušta prilike i ostaje usedelica. Voditeljka ćuti… Javnost ćuti… Koncept žene koja je dužna da rađa kako bi ispunila svoju biološku dužnost, kao i dužnost prema državi i glavi porodice, ide ruku pod ruku sa konceptom žene koja ispunjava svoju društvenu obavezu da se uda. Inače ostaje markirana kao usedelica.
Dakle, ili ćemo dozvoliti ženama da biraju hoće li rađati i udavati se ili ne (te u skladu s tim prepraviti rečnik), pa osuditi svaku diskriminaciju, bez obzira odakle dolazi, ili ćemo priznati da se ne možemo otrgnuti od svog primitivnog patrijarhalnog matriksa.
Moram priznati da mi je promakao konotativno i, siguran sam, nenamerno seksistički karakter Ćulibrkove izjave. Poređenje koje je napravio bilo je prikladno, ali, nažalost, politički nekorektno. Ako je baš morao da ga upotrebi, trebalo je makar da zauzme meta-stav prema vlastitoj analogiji i da je prezentira uz ogradu, u stilu „da mi oproste žene“ ili „da upotrebim jedno poređenje koje više ne pripada ovom vremenu“. Šta bi mu falilo? Znam da je njegova poenta bila bitna i da se nema vremena za „zamajavanje sitnicama“, ali malo osetljivosti ne bi bilo naodmet, a svaki mali korak ka razbucavanju prevaziđenih koncepata doprinosi napretku, mada se to nama možda ne čini tako.
Ne slažem se sa Vama. Mislim da je Ćulibrk bio sasvim „svoj“ u toj izjavi i da se radi o zastarelom patrijahalnom kodu iz XIX veka, u Srbiji duboko ukorenjenom. Inače, većina tih „usedelica“ pretstavlja za većinu muškaraca najpoželjniju kategoriju žena. Obrazovane, zgodne, pametne, samosvojne, san su svakog normalnog muškarca. Imaju jednu manu. Panični strah od vezivanja. Ali niko nije savršen.
I da ne budem shvaćen pogrešno, kad navodim vezivanje, tu ne mislim na klasičan brak, crkveni ili državni, sve jedno. Čak više verujem u zajednički život dvoje bliskih ljudi, sa decom ili bez, gde ne postoji nikakav papir, već jaka volja i želja.
Ви бисте преправљали речник тако да се неудата особа женског пола (рода?) старија од 30 година не назива уседелицом већ некако другачије. Хоће ли то на било који начин променити ту особу и њен друштвени положај, односно хоће ли престати да буде старија од 30, или ће престати да буде неудата, или ће престати да буде женског пола (рода?). У САД сличне ствари раде већ деценијама, њихови црнци су прво били негрои, па црни, па афроамериканци, а да се при томе ни за длаку нису променили.
Za početak bi mogli nazivati neoženjene muškarce starije od 30-usedelci. Pa bi onda trebali praviti analogije nekoga ko se mnogo predomišlja sa muškarcem koji mnogo bira pa dočeka 40-tu i ostane usedelac.
Jalovac, deda-momak, karijerista, muškaturac, rospijac…nastavite niz.
Kad bih iskreno prokomentarisao Vaš komentar, ispalo bi da Vas vređam, potcenjujem Vaše intelektualne sposobnosti. Dule, iako ne znamo ko ste, ipak svaka javna reč bi trebalo da ima određenu težinu. Prvo razmisliti, pa napisati!