U žene preduzetnike upire se kamera, povećava se broj žena u politici, koristi se rodno senzitivni rečnik itd. Na mišiće se pravi slika neke kuse ravnopravnosti. Nekad izgleda da se pomeramo napred, a nekad da nam nema pomoći.

Nije bilo tako davno kad su kožu s leđa hteli da skinu Aleksandru Gajoviću zato što je izjavio da bi muškarac trebalo da vodi državu (kuću). Ovaj stav me nije naljutio, pre svega zato što sam bila deo redakcije dok je on bio glavni urednik Ilustrovane Politike, pa mi je poznato da su urednice kulture i politike (kako sam sufiks govori) upravo bile žene. Zatim, zbog toga što od svih urednika s kojima sam imala posla niko nije pokazivao prema meni više profesionalnog poštovanja od njega (a kako govore ime i slika, žena sam). Na kraju, zato što je u etar izbacio i dalje živo uverenje koje se pokriva navodnom ravnopravnošću. NJegova izjava mi se samo učinila zastarelom, nepromišljenom. On je rekao šta je imao, politički korektni članovi javnosti rekli su šta su imali, život je krenuo dalje.

Onda su se žene počele pozivati da ponude svoje materice na služenje domovini. Što se toga tiče, nemam teksta. Od primitivne sredine čovek ne može očekivati da zablista. Postoji izreka: magarac u Zagreb, magarac iz Zagreba. Ima još mnogo mudrosti koje nas opisuju, ali za temu pristupanja promeni patrijarhalne paradigme, ova je odlična.

Pisala sam više puta da je neverovatno besmisleno kad Blic poziva na poštovanje žena. Navodno STOP tretiranju žena kao objekata i vreća za boks, a redovno objavljuju fotografije golih devojaka na početnim stranama. Šizoidno. Ili licemerno, svejedno.

Slušala sam pre nekoliko dana gospodina Ćulibrka na N1. Komentarišući ponašanje Pokreta slobodnih građana poredio ih je sa damom u godinama koja bira da sačeka princa pa tako propušta prilike i ostaje usedelica. Voditeljka ćuti… Javnost ćuti… Koncept žene koja je dužna da rađa kako bi ispunila svoju biološku dužnost, kao i dužnost prema državi i glavi porodice, ide ruku pod ruku sa konceptom žene koja ispunjava svoju društvenu obavezu da se uda. Inače ostaje markirana kao usedelica.

Dakle, ili ćemo dozvoliti ženama da biraju hoće li rađati i udavati se ili ne (te u skladu s tim prepraviti rečnik), pa osuditi svaku diskriminaciju, bez obzira odakle dolazi, ili ćemo priznati da se ne možemo otrgnuti od svog primitivnog patrijarhalnog matriksa.