Pored silnih manipulacija prolazi i ova: seksualni rad je legitiman oblik rada, trebalo bi ga legalizovati i dekriminalizovati. Čak se i neki feministički ogranci sa tim slažu uz izrazito zabrinjavajući način „opravdanja“: moje telo je moje vlasništvo pa sa njim mogu da radim šta hoću, da ga prodajem ili preprodajem ako mi je volja. Iz mog ugla ovo deluje kao potpuna besmislica, čak me i zbunjuje.
Poimanje slobode je u tom slučaju toliko mazohističko (da ne kažem izopačeno, ili slobodi upravo suprotno) da mi je kad bih čula sličnu recitaciju uvek dolazilo da uzmem za ramena osobu koja ju je iznela, da je protresem kako bi se probudila iz patrijarhalne falocentrične agonije.
I često sam se prepirala dok nisam shvatila da je za promenu stava neophodan egzorcista, moji razlozi nisu delovali.
Onda sam u nedelju uveče čula Voštinića, koji je kao svoj utisak izdvojio činjenicu da je Evropski parlament prostituciju proglasio vidom nasilja nad ženama.
Zar je zaista on jedini koji je tome dao značaj?
Njemu veliko hvala, ali pitam se šta je sa našim medijima ili svima onima raznima koji se bave pravima žena.
Tajac s njihove strane.
Predugo, jer to jeste bila vest.
Vest od 14. septembra.
Ona umnogome menja društvo koje će, nadam se, nastati i koje će ovo naše dotrajalo i trulo ostaviti poraženo, potučeno do poslednje mačoističke ideje da žene služe i to s radošću čine, uz naknadu ili bez nje.
Legalizacija prostitucije mi se oduvek činila kao legalizacija rodno zasnovanog ropstva koje hipnotički uverava seksualne radnice da na to imaju pravo jer su vlasnice tela, a telo je roba pa mogu lako da ga ponude tržištu i ostvare profit.
Podmukla egzibicija na koju je poneka žena nasela. Ipak, veliki broj žena u prostituciji zapravo su migrantkinje i žrtve trgovine ljudima, čak 70 posto.
One nemaju kvazifeminističke povode što su uključene u ovaj vid agresije nad ljudima, njihovom voljom, osnovnim pravima i njihovim zdravljem, one su otete i zarobljene, prinuđene da udovoljavaju svetskom sadizmu.
U tekstu koji predstavlja Rezoluciju donesenu 14. septembra čuje se i glas žena koje su bile zarobljene u zatvoru prostitucije.
One svedoče o tome da je prostitucija nasilje jer biti silovana nije posao.
Prostitucija nije sloboda da sa svojim telom radim šta želim, jer moje telo sam Ja, kaže članica EP tokom diskusije u Parlamentu.
Ne znam hoću li doživeti bolje i razumnije, ravnopravnije društvo, jer se pozitivne ideje zatrpavaju, otpori su užasavajuće jaki.
Svakako, radujem se tome što će ono jednom doći, uverena sam da će ono jednom doći.
Voštiniću i svima kojima je ova rezolucija utisak veliko hvala!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
