Primetila sam (jer je nemoguće da promakne) da je Beograd postao domaćin mnogim doskora egzotičnim gospođama koje zaštitu od sunca, kiše, snega, veta, promaje i… recimo uroka nalaze u maramama čvrsto prilepljenim uz lice. Pametno, nema šta… Šešir može da odleti, marama krotko pada do zemlje, ne može je pomeriti ni najgora oluja. Postoji još jedna prednost. Tesno zamotana marama omogućava da moderna frizura, ono feniranje ravno kao da vam je neko po temenu prosuo testo za palačinke, ostane netaknuta. Ovakva garderoba ili tradicionalni kostim toplog kontinenta, kao i dela onog s kojim se naš graniči, sve je prisutnija na ulicama. To me je potaklo da se zapitam…

Dakle, pitam se pitam: kako će izgledati štrafta u Knez Mihailovoj za dvadesetak godina? Ili, šta će trend seteri preporučivati za proleće/leto 2035? Moda je opasna stvar, ne mari ni za šta, naređuje i obavezuje. Moglo bi da dođe do izvesne fuzije kroja uniformi (ne bih da mračim, ali Šumadija je u srcu Islamske države, kako kaže mapa objavljena na netu, a iz izreka, pesama i rečenica što se prepisuju sa stranica udžbenika geografije u pismene zadatke, dobro znamo, Šumadija je u srcu Srbije, pa nam burke ne ginu) i evropskog pečata manifestovanog u kolorističkoj obradi.

Kad bi mene neko naterao da obučem mantiju, odlučno bih odbila intervenciju… Ne volim kad mi nešto steže glavu, na primer, mada ima još razloga. Međutim, pošto su stilski trendovi neumoljivi, pokušala bih da pristanem na dekoraciju u vidu printova. Na zelenoj ili plavoj osnovi. To bi moglo malo da ublaži frustraciju. Ipak, ne bih uspela da se snađem sa neestetskim komponentama što prate novi stil: konceptualnim, običajnim (da ne kažem verskim), nacionalnim i sl… „Burka lajfstajl“, šta znam… zvuči nekako odbojno, sirovo, militantno…

Srećom, do 2035. ima dosta vremena, veliki mudraci insistiraju na tome da postoji samo sadašnji trenutak.