Podmukli letnji izazovi

Vrućina ljude tera u bunilo pa se misli svakojako, ako se uopšte misli, i priča sve što padne na pamet, pod uslovom da tog dušeka koji čeka kišu ideja uopšte ima dovoljno… Kod nekih se izlizao.

Ponovo se pokrenulo pitanje rodno senzitivnog jezika. Čitalačkoj publici je tema možda i dosadila, ali novinarima nije. Čini se, nije ni nekim lingvistima (pitanje je zašto).

Tako jedna lingvistkinja, ili njenim jezikom: jedna lingvista, ili jedan lingvista, ili jedna žena lingvista… ne znam kako bi gospođa želela da se potpisuje, kaže da se loše piše onima koji se uče da žena nije čovek, te da je psihološkinja jedno, a psiholog drugo. Ti sirotani, navodi gospođa lingvističkog obrazovanja, neće biti u stanju da dovoljno razviju svoj pojmovni aparat i klasifikacije koje su nužne da bi ljudsko biće ostvarilo pun intelektualni kapacitet.

Jeste strašno kad nešto tako ozbiljno izjavi predstavnik/predstavnica struke čije je obrazovanje, a onda i usavršavanje podrazumevalo upuštanje u discipline kao što su psihologija, sociologija, neurologija i sl.

Pročitala sam tekst do kraja. S mukom, priznajem. Obradovala sam se što nijednom nije bio pomenut argument: zvuči rogobatno, jer za nenaučniji argument ne znam. Mada su postojale pritužbe na spisak zanimanja u ženskom rodu, kažu nezgrapan je. OK, i Akademijin rečnik je nezgrapan, ako ćemo pravo.

I u jednom delu nefunkcionalan osim za istoričare jezika. A što se tiče njenog primera (čovek/žena) zastrašujućeg za budućnost populacije rodno osetljivih, podsetila bih da je hiperonim za ljudska bića oba pola čovek, a da je antonim od žena muškarac. Tako je čovek i psihološkinja i psiholog, dakle i žena i muškarac. Što znači: kakve to veze ima sa sufiksima? Žena je čovek i kad je psihološkinja i kad je psiholog.

Mislim da bi Sun Cu bolje razumeo rodnu diferencijaciju/osetljivost i sve što iz toga sledi kao dobitak od mnogih naših ostrašćenih lingvista koji vole da daju objašnjenja za novine.

Još i ovo: „socijalni feminitivi“, kaže grupa stručnjaka, urušavaju jezik i predstavljaju jezički inženjering. A pokušaj ideologizacije jezika protivno nauci o jeziku je nedopustiv! U avgustovske vrele dane, smrzla me je ova osuda: ponašam se nedopustivo prema jeziku! Hvala državi, svim jezičkim udruženjima i pojedinačno svim rodno neosetljivim lingvistima što za ta i slična ogrešenja o njihova mudra pravila ne seku prste ili ne povećavaju porez. Loše bih se provela.

Podsetiću da se s vremena na vreme jezičke preporuke pa i norma menjaju, za to nije potrebno otići dalje od uporedne analize pravopisa Matice srpske kroz decenije.

Dakle, rodno senzitivan jezik za senzitivne, za ostale – preostalo.