Nisam cepidlaka, nešto se ne poklapa. Naime, za Upravni odbor se biraju afirmisani stručnjaci i ugledne ličnosti (stoji na sajtu). Pošto je moje pravo da znam sve, volela bih da mi se objasni afirmacija navedena dva stručnjaka.

Istina, Srbija je videla i čudnijih Upravnih odbora. Što se mene tiče, samo nek ne diraju RTS 3. Nek ostave Tatjanu Ćitić da odgovorno uređuje (ako se uopšte ova gospođa još uvek time bavi, jer na zvaničnoj strani RTS-a o uredništvu Trećeg programa nema informacija). Nekad tu otkrijem jako zanimljive stvarčice. Primera radi, pustili su skoro dokumentarni film o brejkdenserima koji igraju na Bahove fuge, malo elektronski dorađene. Neverovatno dobar spoj. Izvrsni su, vešti, precizni… Mala berlinska grupa „Flying steps“ koja je obišla svet. Počeli su kao ulični igrači i dogurali do zvezda hip-hop kulture. Sada gostuju po velikim dvoranama, crkvama, idu na festivale… Ujedinjuju urbanu kulturu i visoku umetnost. Njihova igra, na ulici ili na pozornici, izgleda kao balet, iako se vrte na temenu i na dlanovima, prave otkačene piruete i imitiraju robote.

Više puta sam u Knez Mihailovoj videla naše brejkdensere. U poređenju sa berlinskim b-boy zverima izgledaju amaterski, ali puni entuzijazma. Ovde ne zalaze velikani brejkdens scene pa nemaju od koga da uče. Skidaju sa Jutjub klipova i vežbaju, vežbaju.

Nisam sigurna da je ulaganje u uličnu umetnost materijalno isplativo, kao što će to biti ulaganje u prvoklasne restorane, visoku prostituciju i luksuzan kutak s pogledom na reku. Ipak, ne bi bilo loše skupiti neki evro pa klincima dovesti internacionalnog brejkdens učitelja na vikend seminar. Možda u njima čuči genije koji će jednom zablistati na podijumu Karnegi hola. Eto, ko je ikad očekivao da će, na primer, Zorica Šujica tako daleko dogurati? Sudeći po njenim umetničkim aktivnostima (a kako sam u komentarima bivših đaka videla, po pedagoškim takođe), to se ne bi moglo pretpostaviti. Stvarnost nekad iznenadi.