Ničim izazvan fizički napad na grupicu vaterpolista Crvene zvezde, dok su čekajući večernji meč sa Mornarom uživali u danu na splitskoj rivijeri, „savršen“ je pokazni primer brkanja uzroka i posledica, licemernog „pranja ruku“ kada se loše stvari otmu kontroli i njihovog korišćenja u interne svrhe, tako svojstvenim većini ili tipičnim (sami izaberite meru) predstavnicima dva naroda.

Očekivane osude skaradnog huliganskog ataka sa leđa na nedužne sportiste, od strane gradskih i državnih vlasti, blaže opor ukus u ustima posle gledanja snimka izvlačenja prestrašenog golmana crveno-belih iz mora, gde je pronašao spas od siledžija, ali nisu dovoljne da zbace teret odgovornosti sa pleća viših instanci. Da je ovo samo izolovani incident, a ne tek poslednja u nizu demonstracija sile ljudi izvrnutog vrednosnog sistema i agresivne prirode, s različitim motivima i žrtvama, ne bi Hrvatski olimpijski odbor, reagujući na užasan događaj iz Splita, zavapio s opominjućim „Krajnje je vreme da nadležne državne službe i institucije počnu rigorozno sprovoditi zakonske akte protiv huliganizma u sportu i oko sporta“. Indirektno dajući za pravo svima u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici što su letos, recimo, digli glas protiv nastupa Marka Perkovića Tompsona na zvaničnom dočeku hrvatske fudbalske selekcije posle osvajanja drugog mesta na prvenstvu sveta, jer ovaj nekim svojim stihovima propagira nacionalnu mržnju i zbog toga mu je pola zapadne Evrope uskratilo koncertiranje na svojoj teritoriji. Ili onima što kao papagaji ponavljaju da je nedopustivo da kriminalci sa tribina „vode“ klupsku politiku fudbalskih velikana Dinama i Hajduka.

Srbija nema pravo da likuje, jer se i u njoj „neguje“ i toleriše nasilje. To što se ovde (još) nije desilo da na udaru huligana budu sportisti iz drugih zemalja ne amnestira nas kao društvo od krivice za metastazirajuću agresivnu netrpeljivost na ulici, u kući, parlamentu… Pre svih one što upravljaju državnim aparatom, jer je u njihovoj moći da je suzbijaju i kažnjavaju. Umesto što je filtriraju, kanališu u njima potrebnom smeru, njome gađaju svoje mete i prodaju raji tezu o nasilju kao urođenoj mani kolektivnog mentaliteta. Juče su to životima platili Zvezdin navijač na Partizanovom stadionu i Tuluzov fan na beogradskom asfaltu, sutra će možda neki fudbaler, košarkaš… u dresu stranog kluba.

Zato, balkanske političke velmože počistite svoja dvorišta pre nego zavirite u tuđe. Dok ne bude kasno. Ako već nije.