Tako pomireni s istinom da su komšije sa beogradskog Topčiderskog brda ceo svoj vek miljenici vlasti, (plašeći se više sile) biraju da im ne staju na senku, šuruju sa njima (izvlačeći nekakvu korist za sebe) ili trpe posledice kada, povremeno, stanu na crtu večitim rivalima, pa zato odjekne svako javno pominjanje neskrivene protekcije crveno-belih i crno-belih.

Kao što su to, svako za svoj groš, ali u jednom danu učinili predsednik drugoplasiranog Radničkog i šef stručnog štaba, za četiri pozicije slabije rangiranog, Napretka. Prvi čovek niškog kluba Ivica Tončev pogodio je u metu konstatacijom „Dok u Srbiji ne bude uveden finansijski fer-plej, da se troši novac iz realnih prihoda, nećemo imati zdravu konkurenciju… Voleo bih da znam kako se to kupuju igrači dok klubovi duguju“, dok je Milorad Kosanović povlašćen status prestoničkih „blizanaca“ sublimirao jednom, ali vrednom rečenicom „Kvalitetni igrači idu u dva kluba u zemlji koji drže monopol, jer žive na državnom budžetu, i oni mogu da se ponašaju kako hoće, a mi drugi kako možemo“.

Dok su ih neki dočekali komentarima tipa „uf, otkrili ste toplu vodu“, drugi su obojici spočitali klupske repove prošlosti Nišlija i Kruševljana, pri čemu su obe strane omašile poentu. Jer, to što su samo u Čukaričkom i Voždovcu čista posla – pošto im vlasnici imaju ime, transparentno posluju i sami finansiraju svoje superligaše – ne sme da bude razlog za nepodsećanje na diskriminaciju Partizanove i Zvezdine konkurencije. Još manje paravan za redovno državno priskakanje u pomoć lokomotivama i kočničarima (u isto vreme) našeg fudbala. Umesto da krivično progoni one što su nakarikirali desetine milione evra duga (tačni iznosi se obično friziraju za javnost), ona bez pitanja zavlači ruke u džepove poreskih obveznika da bi im dala pare za UEFA licence, podržala infrastukturne intervencije na stadionima i „pojačala“ budžete za transfere, unedogled reprogramira namirivanje poreskih obaveza, namiguje raznim poveriocima da oduže ili oproste naplatu dugova… Suprotno načelima tržišne ekonomije, ignorisanim i u kontra smeru, jer večiti rivali i daju „tutoru“, a ne samo uzimaju.