Fašizam ili meritokratska utopija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo nije maštanje, već prazna, dosadna i smarajuća priča. Vrlo čudno da se našla u Danas-u.

   1. Posteno si zasluzio 1 bod.

2. Nije loša ta ideja s bodovima, ali ipak mislim da je malo previše komplikovana i ja bih to jednostavnije.
   Prredlažem povratak na varijantu onoga ono što je u Evropi nekad bilo: pravo glasa nije univerzalno, nego stiče ga samo određena kategorija ljudi. Na primer, u Francuskoj u XVIII veku postojao je status „electeur general“, koji su jedini imali pravo glasa., za stvari za koje se onda glasalo To su bili po pravilu imućni ljudi, obično plemići. Smatralo se da onaj ko nema imovine i nije u stanju da je stekne, nije u stanju ni da doprinese državi i društvu. Ne kažem da je to tačno, ali gledajući kako se ljudi danas odnose prema svom pravu glasa, počinjem da mislim da nije bilo bez osnova.
   Ja bih to danas prilagodio tako da pravo glasa ima samo onaj ko ga hoće i ko ozbiljno namerava da ga koristi. To može biti svako, bez obzira na imovinsko stanje, ali samo ako položi odgovarajuće ispite, otprilike kao za vozačku dozvolu. Tim ispitima bi kandidat pokazao da tačn zna o čemu se radi, da shvata svu ozbiljnost primene tog svog prava i da ga zato neće olako koristiti, ni zloupotrebiti.
   Dobijala bi se licenca glasača, koja ne bi bila trajna, nego bi se povremeno obnavljala, a u određenim slučajevima bi se i gubila. Na primer, posle dva uzastopna neizlaženja na izbore. Glasalo bi se sključivo elektronski, tako da ne bi bilo lažnih izgovora tipa „nisam bio tu“ ili bolest
   Tako bi otpali svi oni pametnjakovići koje „politika ne zanima“ i koji „samo gledaju svoja posla“, a u stvari najlakše prodaju svoj glas za litar ulja i blokčić sa logotipom stranke, kao i oni što bi rado glasali, ali jadni „nemaju za koga“. To je ujedno i kategorija koja najlakše naseda na populističku demagogiju.
   U početku bi licencu glasača imao samo relativno mali broj ozbiljnih i inteligentnih ljudi koji shvataju važnost svog učestvovanja u politici glasanjem i kod takvih ljudi ne bi prolazili ni populisti, ni oportunisti, ni drugi prodavci magle. Vremenom bi i njihov broj samo rastao jer bi oni pružili dobar primer drugima.

   1. Smatram da bi skoro svi članovi SANU položili taj test, a da bi država koju bi oni stvorili bila u problemima, ne manjim nego danas. Kakvu državu bi napravio Matija Bećković?

3. Sasvim sam sigurna da bi i onaj koji jedva ume da se potpise jednako svojim glasom doprineo najboljoj mogucoj drustvenoj zajednici kao i onaj sa doktoratom kada bi samo bio blagovremeno i objektivno informisan,tj.kada bi pre svega televizije sa nacionalnom frekvencijom ali i ostali mediji bili potpuno slobodni.Samo sto to nije „samo“.Koliko medijske pokrivenosti toliko i glasova i aktuelna vlast se poslednjih 7 godina bavila najvise gusenjem medijskih sloboda tako da trenutno nemamo niti jednu televiziju sasvim slobodnu,takodje ni radio,novinu,zatvorio je i lokalne medije i nudi se samo prorezimski sadrzaj,cak je i internet okupirao i ne mozemo ni ocekivati drugacije rezultate na izborima.Kada tome dodamo i mrtve i iseljene koji glasaju za Vucica,dakle nesredjene biracke spiskove, razne pritiske na glasace, kradju u toku i neposredno nakon izbornog dana…ne komplikujte,stvari su vrlo jednostavne.Nema tu puno filozofije, nisu informisani,informisu se uglavnom povrsno preko televizija sa nacionalnom frekvencijom,zato tako i glasaju

   1. !..

4. Ovakvi predlozi postoje poodavno i uopšte nisu loši pa treba da budu osnova za dalje razmišljanje, nije loše kao varijablu uključiti i koliko neko plaća državi porez i slično-to je za dalju analizu. Nije logično ni pametno da kada dajemo diplome pilotima, lekarima, inženjerima, o tome odlučuju stručni ljudi a kada biramo one koji će da vode državu odlučuju svi bez razlike. Opasnije su posledice izbora onoga ko vodi državu u odnosu na pilota, prvi može ugroziti živote miliona ljudi. Takva promena načina razmišljanja bi morala da povuče za sobom temeljne promene i u mnogim drugim oblastima, npr.u razmišljanju o kvalitetu populacije, ni to nije fašizam-to rade Izraelci i Kinezi, a oni su valjda bili žrtve fašizma-nacizma? Kada su građane holandskog grada Lajdena (nisu baš svi tada imali pravo glasa!) 1574.g. pitale holandske vlasti kako žele da budu nagrađeni za herojski otpor španskoj vojsci oni su tražili da se osnuje Univerzitet. Naredne godine je osnovan Lajdenski univerzitet koji je sledećih 70-80 godina bio vodeći u Evropi. Da je „narod“ odlučivao Perikle nikada ne bi sagradio Akropolj, ne bi bio sagrađen Notrdam ni sve gotske katedrale, niti bi „ludi kralj“ Ludvig II sagradio zamak Nojnšvanštajn. Narod bi uvek tražio da se „nahrani sirotinja“ i da se svakom podeli po 1000 „evrića“ a sve to povlači i jedno oporo pitanje koje nije popularno: Da li su ljudi siromašni zato što su neznalice ili su neznalice zato što su siromašni? Ko danas to sme da pita gospodina Gomilu ili Herr Omnesa kako je govorio Martin Luter koji nikada nije postao King!

5. Steta je sto ce sve ovo ostati samo mastarija.
   Ja bih samo dodao jos jedan predlog. Naime, da svako cije ime treba da se nadje na izbornoj listi, pre toga mora da prodje kroz slicno testiranje, samo rigoroznije. Treba da postoji i minimalni broj bodova. Za svaku iole odgovornu profesiju postoje minimalni uslovi koje na konkursu kandidat mora da ispuni. Ne i za politicare, oni se ne bave odgovornim poslom, nikome ne odgovaraju.

   1. Stari Grci su imali, u jednom periodu, praksu ispitivanja karaktera osoba koje su se kandidovale za visoke položaje, a koju su zvali dokimazija-ona je predviđala temeljno propitivanje i utvrđivanje dostojnosti određene osobe za obavljanje dužnosti. Ali i tu je prevagnula na kraju stihija, orijentalizacija, demagogija, devolucija… Pomenuh u komentaru loš uticaj mase-Luterovog Gospodina Gomilu-Herr Omnesa, Platon je takvog nazivao Demotikon, a problem je bio i u gornjim slojevima društva-sveća je gorela sa oba kraja, kao i danas u Evropi..

6. Bodovanje na osnovu zavrsene skole? Pa zar ne vidite da ovi plagiraju sve, ali doslovno sve. Dobijaju diplome kako im se cefne, doktorska zvanja nema samo onaj sns-ovac koji to stvarno ne zeli. Ovaj sistem moze da se primeni samo u visoko moralnom drustvu, srpsko na zalost to nije a ne postoje izgledi da ce ikada i biti.

7. Ovo je već bilo predlagano, ali je proglašeno fašizmom. Jer je „sveto“ pravilo jedan čovek-jedan glas. Podržavam razrez, jer jesmo mi svi rođeni isti, ali tokom života smo se različito razvili i odnosili prema društvu. Predlog bodovanja po obrazovanju mora biti sa veći otklonom OŠ 1, SSS 20, VS-bečelor 40, VSS 80-Master, mr-spec. 120, dr- sub spec. 160, Akademik 200 i dodatne za asistent 20, docent 40, van. profesor 80, red. profesor 120, dekan 160, rektor 200.
   Porez (PDV+stan+prihod itd.) 100€ 1 bod. Tako da prirednici sa večim ušešćem u punjenju budžeta imaju i veći uticaj na izbor onih koji će ga u ime građana trošiti. Majke za svako rođeno, usvojeno ili hranjeno dete 10 bodova. Radni staž za svaku godinu po 1 bod. Sportisti nacionalni šampion 3 viceš 2 treći 1. Evropski 1.-9, 2.-6, 3.-3. Svetski 1.-27, 2.-18, 3.-9. Umetnici slično sportistima Gran pri-Oskar i sl. osvojena-27, nominovan-18, učestvovao.-9. Samostalna izložbe 20, grupne 10. Naučnici Nobelova nagrada npr. 1000 bodova, nominacija 500 i sl. Radovi u najpriznatijim naučnim časopisisima 30 bodova za svaki Davaoci krvi za svako davanje po 1 bod. Donori organa 100 bodova. Učesnici ratova 1 bod svaki mesec. Ordeni 10 za najniži, pa po deset za svaki sledeći nivo.
   Takođe oduzimanje bodova za svaki saobraćajni prekršaj minus 1-18, kao u saobraćajnoj. Sa smrtnim ishodom -100 bodova. Prekšajno osuđeni minus 10 za mesec dana do 100 za godišnji ili adekvatno pretvorene novčane kazne u minus bodove. Krivično, minus 100 za svaku godinu osuđenja do isteka kazne, a trajno minus 150 za sve osuđene preko 3 godine.
   Bodovanje bi se obavilo u lokalnoj samoupravi, gde bi se dobio sertifikat sa vaučerom za utvrđeno stanje, a za svaku godinu ili dostavljenu promenu, bi se obnavljala vrednost vaučera. Komisiju bi činili predstavnici svih parlametrnih stranaka u toj lokanlnoj samoupravi, sa mogućnosti žalbe upravnom sudu, kao do sada, sa utvrđivanja prava glasa.

8. U zadnjem pasusu lezi objasnjenje.