Barem oko ovog poslednjeg pitanja bilo ko razuman će vam reći da je potpuno svejedno, osim što kada glumica nagura jastuk ispod bluze barem ne morate stalno da brinete kako se oseća i možete da se posvetite poslu. Ipak, pre pet ili šest godina nas nekoliko je počelo i nikada nije završilo kratki film. Ženska osoba sa najviše talenta za prirodnost pred kamerom (ne i prosti naturalizam bez minimalnog zaokreta u pravcu fantazije, da se razumemo) u to vreme je bila pri kraju trudnoće i priču smo zavrteli oko trudnice koja radi… nije važno šta ali je uključivalo lovački karabin. Taj lik, naravno, nije imao veze sa njenim životom ali je stomak bio pravi i, nazovite to amaterizmom ili nesigurnošću, neću lagati da mi je prijala bliskost stvarnosti. Barem jedna stvar u celom prokletom poduhvatu nije bila lažna.

Dvadeset pet godina ranije Stenli Kjubrik je nekoliko kilometara od svog imanja u Engleskoj dao da mu se, oko nekakve razrušene fabrike kao kostura, napravi vijetnamski industrijski gradić, kako bi na tom mestu mesecima snimao film „Full Metal Jacket“. Nagomilan je odgovarajući tip krša i đubreta, presađene su palme i londonsko predgrađe je postalo grad Hue u centralnom Vijetnamu tokom Tet ofanzive (koja je pre bila unisono lansirana masovna serija prljavih urbanih tamanjenja, ne mnogo drugačija od ratnih sukoba kakvi se dešavaju u drugoj deceniji XXI veka – biće da je Kjubrika pre zanimala univerzalnost ljudskog mraka i pogled u budućnost nego prikazivanje užasa iz prošlosti). Možda je Kjubrik, nakon scenografske laži, osetio potrebu za dodirom stvarnosti. Opet, lakše je izvesti fantaziju radeći sa građevinama nego sa ljudima. Iako je već bio izabran glumac za lik narednika Hartmana čiji je zadatak da od grupe dugokosih i blentavih devetnaestogodišnjaka napravi šrafove koji se, pod silom vojnoindustrijskog šrafcigera, poslušno vrte dok više nema ni delića milimetra preostalog prostora (uglavnom, više nikada neće moći da se odvrnu) na snimanju se, kao tehnički savetnik, motao izvesni R. Li Ermi (1944 – 2018), bivši marinac i narednik zadužen za dril. Međutim, i to je bitno, Ermi je već glumio. Recimo, u izvesnom filmu „Purple Hearts“, kao, naravno, narednik, ima jednu istinitu scenu sa Kenom Valom (a onaj ko uspe da sa Kenom Valom izvede istinitu scenu mora biti prirodni talenat za glumu). Dakle, određena rutina pred kamerom već je postojala, no, u prvi mah niko osim Ermija nije znao za njegovu potajnu želju da preotme Hartmana od „pravog“ glumca. Počeo je da dolazi na snimanje u uniformi, beležio je VHS kamerom razgovore u kojima nove statiste upućuje na to kako valja da se ponašaju. A Kjubrik, perfekcionista i kompletista, gledao je i proveravao sve, pa tako i izbor lica u trećem planu. Nakon što je unapređen u glumca, Ermi je napisao i svoj dijalog. „Ti mi deluješ kao onaj što jebe lika u dupe a nema osnovnu pristojnost da ga dok to radi obuhvati rukom da mu ga izdrka.“ Ermi je smišljao takve rečenice petnaest godina ranije, ili ih je krao od drugih ljudi kao što je on, da bi, neplanirano, jednog dana bile upotrebljene kao nekakav odabrani predmet u konceptualnoj umetnosti. Ili su uvek i bile umetnost? Glumac i narednik slični su po tome što njihov nastup drži pažnju. Glumac ima pažnju publike na dobrovoljnom nivou, jer publika to želi. Narednikova publika drži pažnju zato što se plaši posledica. Kako zna da svoju publiku nesumnjivo poseduje, narednik će, ako se u toj ulozi nađe tip osobe kao što je bio Ermi, vremenom početi da zabavlja jedinog u prostoriji koji ima slobodnu volju – sebe.

Nema u Ermijevim scenama u „Full Metal Jacketu“ ničeg proizvoljnog. U pitanju je godinama pripreman i učen materijal – originalno testiran na surovoj stvarnosti – propušten kroz ruke reditelja koji je u stanju da ponavlja scenu pedeset puta dok više ne smatra da postoji šansa da bi mogla da bude bolja. Setimo se filma „Beri Lindon“ snimljenog bez električnih izvora svetla (nadam se, zbog zdravlja ekipe, da je barem upotrebljavan nekakav metod odbijanja prirodnog svetla). Svi ti fenjeri i sveće kakvi bi mogli postojati i krajem XVIII veka zapravo su Kjubrikov Ermi u „Beriju Lindonu“ – plamen istine koji izaziva kontrolisani šumski požar sa ciljem uništenja svakog drveta toliko drskog da pomisli da bi moglo da slaže.