Sudeći po dosadašnjem iskustvima vremena oko izbora su posebno kritična za Srpsku naprednu stranku. Ne toliko zbog rezultata jer im poslednjih godina baš dobro ide, koliko zbog ideja koje se ne mogu nazvati pametnim, promišljenim, već naprotiv – sumanutim i štetnim.
Kao da se glave u partiji usijaju preko svake mere, a kao posledica toga, po pravilu dolazi do većih skandala. Da li zbog primamljivosti novih poslančkih i radnih mesta, mogućnostima da se rade nove kombinacije ili jednostavno bude nedodlrjiv za zakon, tek u SNS ili kod glavnih stratega izgleda da popuste sve kočnice. I logika.
Setimo se 2016. godine kada su u noći izbora, još uvek nepoznati počinioci (sic!) kidnapovali građane Srbije i rušili legalne objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu.
Zatim su posle posle predsedničkih izbora pravljene dve inauguracije, od kojih je jedna ličila na megalomansku svadbu koju su platili građani Srbije, dok su na svečnosti u Skupštini Srbije novinare bez sankcija, davili i fizički zlostavljala civilna lica – poznati kao huligani sa stadiona.
Sada, leta 2020. godine, korona virus je izgleda totalno pomutio mozak u stožeru naprednjaka koji su od više nego uverljive pobede napravili fijasko u svakom pogledu, ugrožavajući zbog svojih interesa zdravlje i živote svih građana ali i ekonomiju Srbije. Dobili su novu krizu koja će ih, verovatno, skupo koštati.
Naravno, radi se o predizbornoj strategiji vladajuće partije koja je lako mogla da bude mnogo uspešnija kada su u pitanju i zdravlje i život građana ali i politički život SNS.
Kako? Lako.
“Genijalci” iz SNS su izgleda, propustili da razrade i scenario gde bi uz postepeno popuštanje mera, poput većine zemalja u Evropi, imali sve šanse da kao država zaista držimo virus pod kontrolom.
Umesto razuzdane “relaksacije mera” dovoljno je bilo samo biti umeren. Možda kao Grčka ili Češka. Umesto fudbalskih utakmica za 15-20 hiljada ljudi, moglo je proći bez publike ili sa npr. do 5.000. Teniski turnir bi bio mnogo manje rizičan da je umesto pet hiljada bile npr dve hiljade ljudi na distanci. Klubovi u zatovrenom nisu morali odmah da rade, kao i teretane. Vlast je trebalo svojim primerom da pokaže da se poštuju mere, a struka umesto nestanka na par nedelja, da svakodnevno podseća građane na novonastalu realnost. Naravno, bilo je potrebno i kontrolisati i samo sprovođenje mera. Međutim, ništa od toga nije urađeno, valjda iz straha da se raja ne naljuti, iako su posle skoro dva meseca zatvaranja, ljudi znali da cene svaki stepenik ka većoj slobodi i normalnijem životu.
Međutim, stratezima SNS se učinilo je da je bolje sigurno rizikovati živote miliona i kasniju orgomnu krizu zarad mandata. Poseban paradoks leži u tome što je velikoj većini potpuno jasno da je u Srbiji SNS najjača partija i da bi pobedili u svakom slučaju, naročito jer je ove izbore pratio bojkot.
Da je bilo drugačije, u nedelji posle izbora ne bi skakao broj zaraženih i preminulih, a umesto kolapsa zdravstvenog sistema mogli bi da pošalju sliku u kome je virus i dalje pod kontrolom, što bi vođi donelo daleko lagodnju poziciju i priliku da opoziciji još jednom da zapuši usta, a građanima, što je najvažnije – zdravlje, sigurnost i veći stepen slobode.
Međutim, to se nije dogodilo, a svoje greške počeli su na drzak i već standardno bahat (nepristojan) način da svaljuju na sve druge, što je bila kap previše. Zbog toga ispred Skupštine Srbije bil svedoci užasne realnosti gde Srbija podseća na sukob Izraela i Palestine, gde polarizovanost i revolt nekontrolisano kuljaju.
Svemu napomenutom treba dodati i ekonomski apsekt, jer nas zbog ponovnog zaključavanja tek čekaju masovna otpuštanja. Pomoć u novcu data početku je potrošena, a sada nove ture neće biti. Kako će to tek da izgleda videćemo u mesecima koje dolaze, ali budućnost ne obećava ništa dobro. Šta više, i oni koji rade će biti u stalnom strahu od otkaza i bolesti.
Ovako, umesto lagane pobede na izborima i dalje relaksacije mera, gde bi predsednik Srbije mogao da se kaže da je lider/državnik, uskočili smo u tamni vilajet, spiralu nasilja, sluđene građane a žrtava ovakve politike je iz dana u dan sve više.
Predsednik Srbije je tako trampio priliku da zaista bude lider za ulogu siledžije koji mrzi, ko je sebičan i pohlepan i kome tuđi ljudski život ne znači puno.
Možda da se zapita koliko ljudi bi izabralo njegovu opciju?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
