Mobilni telefon je postao jedan od simbola savremenog društva. Neizostavni deo života u većem delu planete i stvarčica bez koje je teško komunicirati i raditi u savremenom društvu.
No, pored brojnih mogućnosti koje pruža, mobilni telefon je postao i simbol, surovog, gotovo robovlasničkog izrabljivanja miliona u Africi i Aziji, bilo da se radi o deci ili odraslima.
Postao je odraz licemerja i bezosećajnosti društva, pogotovo onog bogatijeg dela kao i lakmus papir, koliko se iza šarenih ekrana krije patnja, bol, nepravda, obespravljenost i smrt.
Poslednji u nizu primera koji je izašao na videlo, zabeležen je kamerom u Demokratskoj (o ironije) Republici Kongo gde deca rade i po 12 sati dnevno na iskopavanju kobalta u izuzetno teškim uslovima za nezamisilivih 12 dinara dnevno! Ovaj kobalt koristi se za izradu litijum-jonske baterije naših mobinih telefona.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=AA6BnitgdP8]
Ako još imate dilemu znajte da ste dobro pročitali, 12 dinara dnevno u poslu oko koga se obrću milijarde svaki dan i koji je u punom zamahu.
Poput dece, prolazi i država Kongo koja uprkos ovakvom bogatstvu važi za jednu od najsiromašnijih zemalja na planeti sa npr. svega 100 kilometara asfaltiranih puteva.
Podsetimo, to je država u kojoj je Belgija u 19. veku pod kraljem Leopoldom II ubila 10 miliona Kongoanaca, odnosno načinila genocid zbog gume i slonovače.
Sada su na redu druge sirovine, a osim kobalta u srcu Afrike vadi se i koltan koji ima sličnu namenu, a oni koji ga iskopavaju imaju već pomenutu sudbinu. Logično je zapitati se kako je tako nešto uopšte moguće? Kako je moguće toliko biti nečovek i pohlepan?
Iako postoji legislativa kojom se zabranjuje promet ovako iskopanim sirovinama, činjenica je da sistem obespravljenosti i bede funkcioniše, da se u telefonima ali i lap topovima nalaze ovi “Made in Kongo” materijali. Uprkos zakonskoj zabrani, u praksi glavni eksploatatori dolaze upravo sa Zapada, poput kompanije Adastra minerals ili naslednika kolonijalista iz Belgije i Francuske kojima ovako surovo vađenje omogućavaju lokalni korumpirani diktatori, a iskopanu sirovinu koriste Intel, Motorola….svi.
Istina, treba navesti da je Apple po objavljivanju poslednje priče na ovu temu, odlučio da makar zvanično prekine sa tom praksom. Ipak, teško je poverovati da do sada ništa nisu znali, kao da i dalje ne znaju u kakvim uslovima Kinezi prave milione ajfonova za ceo svet.
Zaobilaženje zakona se odvija kroz finansijske transakcije gde se “gubi” mesto vađenja ovih sirovina. Iako je Evropski parlament tek krajem prošle godine rešio da zabrani ovu, malo je reći necivilzacijsku praksu, i dalje je ostalo prostora za manipulacije.
A prigovora ima još. Naime, samo uvoznici imaju obavezu da jasno dokažu poreklo sirovina, ali ne i preduzeća koja ih prerađuju. Takođe, postoji i određena minimalna granica ispod koje se i dalje neće postavljati suvišna pitanja – a ona i nije baš tako mala.
Na delu imamo saučesništvo kompanija koje eksploatišu minerale, zatim proizvođača kompjutera i mobilnih telefona, raznih udruženja za zaštitu potrošača i ljudskih prava koja ne reaguju, ali i krajnjih potrošača, tj. nas koje izgleda da preterano ne dotiče surovost koja prati izradu omiljenih “gedžeta”.
Ako ništa, za početak bi bilo pošteno napisati da je telefon koji želimo da kupimo napravljen na nesreći mnogih i da će ta nesreća, sa ovakvim pravilima i cvetanjem industrije telefona i kompjutera, samo da raste. Do tada, nadajmo se da oni koji znaju u kakvim uslovma rade nesrećna deca rudari, neće samo odmahnuti glavom i krenuti dalje da skroluju po ekranu.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=JcJ8me22NVs]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
