Iako je posle oslobađanja u Hagu bilo za očekivati da će i sud Bosne i Hercegovine učiniti isto, ova vest je izazvala burne emocije i podsećanje na zločine, rat, mržnju…

Ma koliko očekivano, ono je poražavajuće je za osećaj pravde, bez obzira kako se bilo ko od nas Balkanaca zvao ili u šta verovao.

Među delom Bosanaca heroj, ratni komadant Armije BiH u Srebrenici je slavu stekao logično ratom. Kada se zna da su u istočnoj Bosni, a pre genocida u Srebrenici u više navrata počinjena zversta prema civilima, pa prema tome i Srbima, zvuči neverovatno da za sve učinjeno niko nije kriv.

Bilo bi to kao kada bi neko rekao da npr. Željko Ražnatović Arkan nije imao veze sa organizovanim kriminalom, ma kako stajalo u sudskim spisima.

Poređenje sa Arkanom je možda i najadekvatnije jer su obojica radila za Službu bezbednosti, obojica su postali ratni „heroji“ među svojim poštovaocima i imali veze sa organizovanim kriminalom. Mada, istini za volju, ovo poslednje nije toliko uporedivo, jer je Arkan ipak pre svega bio kriminalac.

Njih dvojicu vezuje još nešto. Orić se i proslavio u borbama sa Arkanovim tigrovima što ga je samo dodatno preporučilo da postane komadant Istočne Bosne.

Sve navedeno ukazuje da druga po redu oslobađajuća presuda deluje nemoguće makar laicima, onima kojima pravo nije struka, ali logika i moral su im poznati. Naročito posle nedavne osuđujuće presude na 15 godina zatvora Draganu Vasiljkoviću, alijas kapetanu Draganu čija se nedela, ali i uloga u ratu teško mogu porediti.

Osim zbunjenosti i nezadovoljstva građana zbog nedostataka morala i logike, ovakva presuda daje za pravo i onima koji osuđene ratne zločince srpske nacionalnosti doživljavaju naopako, kao heroje, a sudove bilo u Sarajevu, Hagu ili gde već smatraju ekskluzivno antisrpskim. U prilog im, osim ove poslednje presude, idu još neke koje čine idealan vezivni materijal za dalja nerazumevanja, neslaganja, ali i mržnju i destrukciju, gde smo kada se povuče crta svi gubitnici.

Naravno, osim oslobođenih.