Mada ovo poslednje nije dokazano.
Šalu na stranu, obilna kiša koja je pala u ponedeljak učinila je vazduh u Srbiji čistim za disanje ili makar manje otrovnim.
Dan ranije, iako je bio neradan, Beograd i Valjevo su uprkos pretpostavljenom manjem zagađenju, prema merenjima ponovo, po ko zna koji put, bili mesta gde je udisanje vazduha izuzetno opasno po život.
Izuzetno!
Reakcija kao i do sada po pravilu nije bilo, a vremenske prilike koje su nam išle na ruku, učinile su da građani Srbije makar na kratko, izrone iz otrova .
Sreća, odnosno vremenske prilike, su ovog put bile saveznik našem zdravlju. Takođe je najavljen i jači vetar u narednim danima, što garantuje čistiji vazduh, ali kao što znamo, to ne mora uvek da bude tako.
Poput primera industrijskog gradića iz okoline Pitsburga, poznatog po čeličanama u kome je pre 60-70 godina za nekoliko dana preminulo na desetine ljudi zbog trovanja.
Razlog tome je bio izostanak vetra koji je u pravilnim razmacima duvao i raznosio otrovne tvari iz dimnjaka. Međutim, njegov izostanak bio je dovoljan za ovu tragediju posle koje su morale da se promene standardi.
Ili slučaja kada je u Londonu 1959. godine, tokom toksičnih magli i prisutnog smoga u vazduhu, za dve nedelje umrlo preko 1.000 ljudi.
U Srbiji, takve stravične stvari mogle bi da se dogode pre svega u Beogradu, Valjevu, Užicu, Nišu, Pančevu, međutim, reakcije nadležnih službi, nema.
Raritetno, jedna od institucija se nedavno oglasila u danu kada je Beograd bio najzagađeniji glavni grad na planeti, iznoseći tvrdnju da merenja nisu tačna, odnosno da je došlo do softverske greške.
S druge strane, kada je zagađenje okarakterisano “samo” kao ekstremno opasno po zdravlje, to nije izgleda dovoljno inspirativno za reakciju. Čak i na nivou saveta, ostavljajući ljude da lutaju kao “guske u magli (smogu)”.
Koliko se laički zna, ovakav vidi zagađenja vazduha je izuzetno opasan. Trunke otrova su toliko male, da kad jednom uđu u disajne organe više i ne izlaze, već ostaju, i trajno truju.
Situacija koja nalaže koordinisanu akciju od vrha vlasti do lokala, preko privrede i zdravstvenih institucija.
Međutim, osim povremene konstatacije, i dalje vlada muk. Ignorisanje realnosti.
Niti plana, niti akcije. Kao da je u pitanju nečija druga zemlja/vazduh i nečiji drugi životi.
Kao da su podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da u Srbiji od posledica zagađenja vazduha godišnje umre oko 6.000 ljudi, šala.
Ignorisanje koje se može nazvati ludošću, jer otrovi napadaju sve bez izuzetka, bilo da se radi o deci, starijima, bogatima, siromašnima, članovima SNS-a, tajkunima….Rezultat su kardiovaskularne bolesti, astma, hronični bronhitis, rak, smrt., a najugroženija su najviše deca, starije osobe i oni koji žive u gradovima.
Zločin za koji do sada niko nije odgovarao.
Dokle? Da li će biti potrebno da ljudi krenu da padaju mrtvi po ulicama ili ipak imamo malo pameti?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
