Tako je i ovih par dana kada se saznalo da su novi članovi upravnog odbora RTS-a novinar Zoran Panović i reklo bi se čovek bez zanimanja – Nebojša Krstić.

I dok razumem ljutnju, bes i šta sve ne, da bivši savetnik predsednika Borisa Tadića, samozvani marketinški stručnjak i što je najvažnije čovek bez morala dolazi na važno i dobro plaćeno mesto u RTS-u, dotle ne razumem „blanko hejt“ i prema Panoviću.

Nije ovde u pitanju samo lik i delo bivšeg glodura Danas-a, već to što pomenuti „blanko hejt“ i diskreditacija dolazi prema svemu što stiže sa nacionalne televizije, koja se stavlja neretko u ravan sa Pink-om, Happy-jem i sličnim jahačima apokalipse.

Bez obzira šta mislili o informativnom programu i koliko god ga zasluženo kritikovali, ovu televiziju čini još dosta toga što je potrebno sabrati i doneti mišljenje. Pre svega radi se o kulturno-naučno-obrazovnom programu. Svako ko je zaista gledao programe RTS morao je da primeti značajan kvalitativan pomak u ovom segmentu. Sve su brojnije emisije u kojima se govori, izveštava, problematizuje dosta toga što bi se moglo podvesti pod kulturu ali i daleko širi društveni kontekst. Svedoci smo novih emisija u produkciji RTS, dovođenju novih, stručnih ljudi, emitovanju novih stranih programa.

Tu su Kulturni centar, Čas anatomije, Art trileri, TV Teatar, Čitanje knjiga, Savremeni svetski pisci…

Takođe, osim RTS 2, tu je i sve bolji program kanala kulture, odnosno RTS 3. Upravo je trojka nedavno realizovala 24 časovni prenos predstave “Olimp” na otvaranju Bitefa. Majstorska režija ovog nesvakidašnjeg događaja samo je odraz kvaliteta, posvećenosti i znanja, a ne samo političke podobnosti.

Zbog tog prenosa Srbija je makar na dan-dva kao glavnu duštvenu temu imala kulturu, pozorište, Bitef. Budimo objektivni i setimo se kada se to poslednji put desilo, a znamo svi da to nema veze samo sa velikim brojem obnaženih tela u predstavi, jer golotinju možemo da vidimo gde poželimo.

Gore navedeno je upravo ono što nam je godinama nedostajalo u carstvu sela i baba koje se češljaju, čiča Draža i beskrajnih repriza prastarih serija i zbog čega sada ima više smisla plaćati pretplatu.

Program koji je miljama daleko od Pinka, Happy-ja i sličnih Grand mutacija. Šta više, nije uporedivo.

Konstantno negirati kompletan RTS program, pogotovo u poslednjih godinu-dve deluje po malo naivno, zlonamerno i nepošteno…

A to što branim RTS je i meni neobično, čudno, pa  možda i neverovatno.

Ali takav je život.