Čist kliring

I infrastruktura, i energetika, i naučna saradnja, i odbrana, i turizam, i trgovina. Kao i pre četiri godine kad je ruski predsednik Putin bio u Beogradu. U suštini, sve je isto kao i u vreme Tita i Brežnjeva. Čist kliring. Mi njima hulahopke, oni nama naftu i gas. Kao da je vreme stalo u odnosima Srbije i Rusije – Jugoslavije i SSSR-a.

Rusija će možda nekad biti ozbiljan ekonomski partner Srbije, ali sada nije. Rusko državno ulaganje u srpske železnice i puteve je međudržavni posao koji već traje nekoliko godina, sporo i kilavo. O priključivanju Srbije na Turski tok pričaju se bajke, isto kao i kad se obećavao Južni tok. Čitam srpske novine i ne mogu da verujem – o priključenju se priča kao o gotovoj stvari, kao da se Srbija i Turska graniče i kao da između njih nije Bugarska, zemlja koja mora da poštuje pravila Evropske unije i bez čije saglasnosti nema priključenja Srbije na Turski tok.

Priče o izvozu proizvoda i usluga iz Srbije u Rusiju su već skoro 20 godina ista šarena laža. Istina, neki od mojih kolega uspele su da na rusko tržište plasiraju svoje poljoprivredne proizvode. To je za pohvalu, ali izvinite, jabuke se ne mogu koristiti kao dokaz uspešnih ekonomskih odnosa dve zemlje. Uostalom, jabuke, kruške i breskve Rusija često koristi kao monetu za potkusurivanje kad god Srbija pokaže ozbiljnije pretenzije prema evropskim integracijama.

Jedno vreme naše građevinske kompanije dobro su poslovale na ruskom tržištu. To sada nije slučaj. Srpski biznismeni ne mogu više da dobijaju poslove u Rusiji, Putin protežira samo svoje ljude koji su mu odani, korupcija je neviđena. Zbog ogromne mehanizacije koju su nakupovali za ranije poslove neki naši biznismeni rade bez profita. Većina naših preduzetnika već je napravila izlaznu strategiju iz Rusije.

Srbija deset godina bezuspešno moli ruskog predsednika da „progura“ izvoz „fića“ na to tržište. Obećanja su bila velika. I ništa.

Često putujem avionom na relaciji Moskva – Beograd i gledam kako se Rusi trude da nam i tu zabiju nož u leđa. Dve ruske aviokompanije – Aeroflot i Red Wings – s 25 letova nedeljno i niskim cenama suštinski sabotiraju pokušaje Er Srbije da preživi.

Svi mi koji poslujemo u Rusiji vidimo da je privreda te zemlje u ogromnoj krizi zbog sankcija EU i SAD. Cena nafte na svetskom tržištu i dalje je niska (oko 60 dolara za barel) a Rusija je članica OPEC-a koja najviše smanjuje proizvodnju nafte. Zato su ekonomski rast i privredni razvoj ozbiljno ugroženi u Rusiji. Kriza se vidi na svakom koraku i ovde u Moskvi, u unutrašnjosti je to još više izraženo. Mnogi projekti su zaustavljeni, i oni koji se finansiraju iz državnog budžeta i oni privatnih investitora. Strane kompanije zatvorile su biznise, a domaći investitori uzeli su predah za nova ulaganja. Rusija je, na globalnom nivou, prestala da bude država koja izvozi i investira kapital. NJene investicione baze su Iran, Turska, Venecuela i Srbija.

Da nešto ne valja u odnosima Srbije i Rusije pokazuje i podatak da se oni svode na međudržavnu ekonomsku saradnju, zanemarljivo je malo primera kooperacije i zajedničkih projekata privatnih kompanija. Tako se u nedostatku smislenih privatnih projekata pojavila vest pred posetu predsednika Putina da je ruski investicioni fond „Marera properties“ zainteresovan za izgradnju poslovnog centra u novobeogradskom Bloku 18 gde će biti smešten centar poslovnih zbivanja regiona. A onda u istoj vesti se kaže da bi Blok 18 mogao da postane dom za sve organe Vlade Srbiji i Skupštine Beograda i da ih to neće ništa koštati. Tako sročena, vest liči na još jednu bajku.

Izvinjavam se, ima jedna nova oblast u saradnji dve države, obelodanjena posle ove posete ruskog predsednika. Kosmička istraživanja.