Danas se uzimaju krediti za godišnji odmor, to su najskuplji zajmovi, i otplaćuju se dvanaest meseci zarad deset dana godišnjeg odmora u Hurgadi ili Paraliji.

Godišnji odmor je potpuno promašena ideja.

Znam da će mnogi čitaoci ekspresno graknuti zbog ovog mog stava. Odmah da objasnim, nisam od onih loših gazda koji zagovaraju praksu da radnicima treba uskratiti pravo korišćenja godišnjeg odmora. Ne pada mi na pamet da se mešam u njihovu odluku da idu na godišnji odmor i ne dovodim u pitanje odmor kao stečeno radničko pravo.

O godišnjeg odmoru kao egzistencijalnoj potrebi pokušavam da razmišljam s nešto drugačijeg aspekta i u svetlu novog pristupa radu.

Smatram, naime, da je godišnji odmor disruptivan za rad, za današnje nove poslove. Kad razmišlja o godišnjem odmoru, većina ljudi u Srbiji misli da je rad nezdrav a da je odmor na moru zdrav. Mislim da je to pogrešno. Tvrdim da je godišnji odmor, onako kako ga većina radnika zamišlja i koristi, nezdrav. U svakom pogledu.

Najpre, „nezdrav“ je s finansijskog aspekta. Za deset dana potrošiš veliku količinu novca koju nemaš nego si je pozajmio i vraćaš je banci sledećih godinu dana, što značajno opterećuje kućni budžet. To je sa svakog aspekta nenormalna investicija. Zatim, godišnji odmor je značajno gubljenje vremena koje može mnogo produktivnije, kreativnije i zdravije da se iskoristi. Godišnji odmor je i iluzija o komforu. Uvrežila se još jedna iluzija – da se na godišnjem odmoru „pune baterije“. Naprotiv, na godišnjem odmoru „baterije“ – finansijske, zdravstvene, fizičke, emotivne – se prazne.

Uzeću još jedan pogrešan primer – godišnji odmor dobar je za fizičko stanje i zdravlje.

To nije tačno. Na primer, u jednoj državi na čije more građani Srbije rado odlaze može da se „zaradi“ meningitis, od povećanog zračenja sunca izazvanog uništavanje ozonskog omotača porasla je opasnost od pojave melanoma, na moru može da te opeče meduza pa da ti se iskomplikuje zdravlje, na plaži možeš da se ubodeš na morskoj ježa, fizički i psihički si iscrpljen i frustriran od nespavanja zbog noćnog urlanja iz obližnjih kafića…

Iz raznih razloga, koje nećemo da priznamo, i zbog raznih posledica koje trpimo godišnji odmor nikome nije komforan.

Moje ovakvo mišljenje o godišnjem odmoru nikako ne znači da zaposleni ne treba da se odmaraju. Postoje, međutim, mnogi drugi načini i modeli odmaranja. Zalažem se za drugačiji koncept „punjenja baterija“, inovativniji i primereniji novom vremenu, novom pristupu poslu, novom načinu proizvodnje. Nije to ništa posebno novo, uveliko ga upražnjavaju zaposleni u modernim privredama.

Umesto tradicionalnog godišnjeg odmora, koji se obično koristi „iz dva dela“, današnjim radnicima potrebna je kontinuirana mentalna i fizička relaksacija koja podrazumeva više stalnih aktivnosti. Na primer, čest odlazak u prirodu, šetnje i fizičke (sportske) aktivnosti, meditacija, čitanje, poseta muzejima, kraća putovanja, redovno spavanje… Sve te aktivnosti služe da radnik „napuni baterije“ i svako jutro vrati se spreman za posao.

Ako bih u jednoj rečenici hteo da objasnim suštinu klasičnog shvatanja godišnjeg odmora, onda bih rekao da mi on najviše liči na odluku žena da idu na plastičnu operaciju. Skup je, beskoristan i stvara lažni osećaj.