Nezgodna braća 1Foto: Pixabay/Mhouge

Neki neupućeni pomislili su i pripisali ministru da je još „zelen“ kao političar, odnosno mlad u naprednjačkoj ekipi, pa da mu je svojstveno da se zaleće i „trči pred rudu“. Jer, Rusi i Kinezi su naša braća s kojima jedan politički (takoreći) pripravnik ne bi smeo tako ishitreno i nesmotreno da se obračunava a mandat mu je tek počeo.

Za posmatrače sa strane mnogo je intrigantno ćutanje „administracije“. Da se mladi ministar zaleteo i rekao nešto nepromišljeno, odmah bi se javio za reč predsednik države i ispeglao tu neodmerenu pretnju, a ne bi ćutali ni skupštinski papagaji koji bi osuli drvlje i kamenje na novajliju u ministarskoj fotelji. Ali predsednik ćuti, a ni papagaji ne smeju da zucnu. To bi moglo da sugeriše da ministar ima prećutnu i značajnu podršku predsednika.

Šta li su to onda Rusi i Kinezi toliko zabrljali na pruzi Beograd-Subotica da im osvedočeni prijatelj, predsednik Srbije šalje otvorenu poruku preko mladog ministra?

Posle ministrove izjave nastao je muk i to me zaintrigiralo da se raspitam kod kolega koji posluju u građevinarstvu šta bi mogla da bude pozadina ove afere. Začudila me količina besa prema Rusima i Kinezima i silina podrške koju moje kolege vlasnici građevinskih preduzeća daju ministru.

Ispostavilo se, ako su informacije „s terena“ tačne, da ministar nije govorio napamet i da u ovom, za vlast, strateški važnom projektu ima opasnih pojava s potencijalno nesagledivim posledicama koje istovremeno nude i savet kako Srbija ne treba u budućnosti da se ponaša u sličnim projektima.

Naime, moje kolege tvrde da ministar nije zapretio kineskim i ruskim izvođačima radova samo zbog kašnjenja radova i probijanja rokova završetka pruge. Nezadovoljstvo srpske strane tiče se mnogo krupnije teme. Naime, ruski i kineski graditelji navadili su se i svaki čas traže izmene Glavnog projekta. Jedno vreme su ti zahtevi i prolazili kod nadležnih domaćih organa, ali se na kraju ispostavilo da se izmene najčešće predlažu da bi izvođači radova imali manje troškove.

Izmene Glavnog projekata dok traje izgradnja, kažu moje kolege građevinci, nije poželjna opcija i obično se događa kad su projekti nestručno urađeni (što nije slučaj s prugom Beograd-Subotica). A naročito je neprihvatljiva kad izvođač to radi da bi smanjio svoje troškove (izveo jeftinije radove i ugradio jeftiniju opremu) i sebi stavio više para u džep od ugovorene sume.

Problem je što je te pare država Srbija uzela kao kredit od državnih banaka Rusije i Kine i moraće da vrati svaki cent zapisan kao dug. Takvi međudržavni kreditni aranžmani po pravilu su skuplji od zajmova koje daju EIB, WB, EBRD. Dakle, em smo zajmove platili skupo, em nam izvođači radova, koje smo bili ugovorom primorani da prihvatimo, nameću izmene projekta da bi još, dodatno zaradili na nama – kroz kamatu i kroz uštedu.

Pokaže li se da su moje kolege u pravu, ostaje nam da se nadamo da će resorni ministar i dalje imati jaku podršku domaće „administracije“ da istraje u odupiranju zahtevima izvođača radova na ovom strateškom projektu. Ali, hteo bih jače istaknem tu važnu pouku iz ovog slučaja: nema tog bratstva koje sme da se ugrađuje u kredite i poslovne aranžmane. Mi bi smo, bez obzira da li su to Rusi i Kinezi, morali da se držimo stare poslovice „čist račun duga ljubav“, a ne da dozvoljavamo „braći“ da nas „farbaju“ kad god i gde god stignu.