Foto: Pixabay / mhouge

Bio je to zanimljiv prizor u jednoj od sala ljubljanskog hotela „Slon“ u kojoj je prošle srede objavljeno da je Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, sa svojom AIK bankom za 110 miliona evra kupio 90,11 odsto vlasništva Gorenjske banke, osme po veličini banke u Sloveniji.

Otuda je sasvim prirodno i nenametljivo na toj svečanosti zvučala stalno ponavljana reč „region“. Cilj je bio da se istakne kako je u bankarskom sektoru regiona oblikovana nova poslovna grupa čiji je cilj da se kao kredibilan partner privrede pozicionira u regionu jugoistočne Evrope. Zato su direktorka AIK banke Jelena Galić i direktor Gorenjske banke Mario Henjak nametljivo potencirali ambiciju regionalnog širenja.

Nova bankarska grupacija testiraće vrlo brzo svoju ambiciju na srpsko-slovenačkim privrednim odnosima. Slovenačka privreda spremna je za novi investicioni ciklus, koji podrazumeva ulaganja u Srbiji. Jedan od primera je namera kineskih vlasnika kompanije „Gorenje“ da kompletnu proizvodnju rashladne tehnike prenese u Srbiju.

S druge strane, Slovenija nije više tabu zona za nas srpske biznismene koji planiramo da ulažemo u toj zemlji. Sa solidnom količinom kapitala, koju već poseduje i koju će da uveća, Kostićeva (srpsko-slovenačka) bankarska grupacija nudi se poslovnim ljudima iz obe zemlje kao finansijska platforma koja svojom ponudom može da bude ključni faktor u podsticanju te saradnje. Naročito ako Kostić bude uspeo da kupi (a u LJubljani se priča da je zainteresovan) i Abanku, treću po veličini u Sloveniji.

Hoću da kažem da je Kostić akvizicijom Gorenjske banke postao važan „medijator“ privredne saradnje dve zemlje. Kapital u Kostićevoj poslovnoj grupaciji AIK-Gorenjska banka biće u budućnosti produktivniji akcelerator srpsko-slovenačkih privrednih odnosa nego sve dosadašnje političke proklamacije na tu temu.

Kostićeva najnovija kupovina u Sloveniji pokazuje da je nastupila faza kad biznis (kapital), a ne politika, postaje sistem-integrator regiona. To je dobra vest jer je dokaz da region sazreva u civilizacijskom smislu.

Da Kostić nije sam u modelu nove integracije regiona vidi se baš s prozora hotela „Slon“. Samo nekoliko stotina metara dalje uzdiže se najviša zgrada u LJubljani, hotel „Interkontinental“ u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Mišković takođe daje pogonsko gorivo tom sistem-integratoru regiona. Samo dan posle Kostića i Mišković je to demonstrirao otvaranjem šoping mola u Banjaluci na čiju je izgradnju potrošio 70 miliona evra i čijem je otvaranju prisustvovalo više od 150 najugledniji srpskih poslovnih ljudi. Bio sam počastvovan pozivom da prisustvujem otvaranju. Za neki dan Mišković otvara još jedan šoping centar, u bugarskom gradu Varna koji ga košta 110 miliona evra. A u govoru u Banjaluci najavio je investicije u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu.

Poruka iz LJubljane i Banjaluke upućena srpskim biznismenima je „čekamo vaše nove investicije“. Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik bio je još direktniji kad je preko Miškovića poslao poruku svim srpskim biznismenima „uvek ste dobro došli na slobodnu teritoriju“.

Za samo nedelju dana dvojica srpski biznismena potrošiće na investicije u regionu skoro 300 miliona evra. Malo li je.

Javno pitam: što im „majka Srbija“ nije stvorila uslove da te pare potroše u svojoj zemlji. Nisu Mišković i Kostić jedini koji su razvojne strategije svojih kompanija morali da prilagode novonastalim političkim okolnostima. A te okolnosti dovele su dotle da je u Srbiji zabeležen pad investicija domaćih privrednika od 40 odsto.

Pa se posle pitamo što nam nedovoljno raste BDP.