Personalizovana ekonomija 1Foto: Pixabay/Mhouge

Fan sam Formule 1. Verujem da će ovogodišnji šampionat osvojiti Maks Verštapen. Prognozu zasnivam na neuobičajenom detalju koji je meni kao poslovnom čoveku zapao za oko.

Verštapen je odličan vozač, dovoljno drčan, motivisan, ima neverovatnog konkurenta, na raspolaganju mu je fantastično dizajniran automobil a proizvođač motora dao je izvanrednu mašinu.

Ima, međutim, još nešto što Verštapena i njegov Red bul bolid s Hondinim motorom odvaja od svih ostalih vozača i timova.

Ponekad mi se čini da su Maks i njegov bolid – jedno. Da su srasli i da se ne primećuje razlika između čoveka i mašine. Taj sklad tehnologije i ličnosti na stazi toliko je perfektan da deluje nestvarno.

Svaka čast konstruktorima Red Bula. Uspeli su da osmisle i naprave personalizovani bolid, reklo bi se „po meri“ Maksa Verštapena.

Ne samo prema njegovoj fizičkoj konstituciji nego i po njegovim kognitivno-psihološko-emotivnim karakteristikama.

Cilj Red Bula za ovu sezonu bio je da ima konkurentan bolid na različitim konfiguracijama staze. Idući ka tom cilju konstruktori nisu samo mislili na popravljanje tehničko-aerodinamičkih performansi bolida nego su pravili automobil po meri vozača, imenom Maks Verštapen.

Stičem utisak da, na primer, drugi vozač Red Bula Serhio Perez ne bi s tim bolidom postizao rezultate kakve ima Verštapen. Ne zato što ne ume da ga vozi nego zato što se taj bolid isključivo odaziva na ime „Maks“.

Personalizacija proizvoda kao novi trend u ekonomiji stigao je i u Formulu 1, jedan od najkonkurentnijih i najprestižnijih svetskih biznisa.

Bolid Formule 1 je strahovito komplikovan i zahtevan proizvod u čije osmišljavanje je potrebno uložiti mnogo znanja, veština i kapitala.

Ali, takmičenje samo u tehnologiji ima ograničene efekte po krajnji rezultat. Da bi bolid bio još konkurentniji sada mora biti personalizovan, napravljen za tačno određenog korisnika, potrošača, vozača s kojim može da komunicira na bilo kojoj stazi.

Formula 1 je taj novi biznis model preuzela iz drugih industrija.

Nije dovoljno da neki proizvod bude kvalitetan, to više nije konkurentska prednost. I proizvod i usluga moraju da budu personalizovani, prilagođeni personalitiju potrošača/kupca. Taj novi biznis model zasnovan je na korišćenju podataka prikupljenih sa interneta i potpuno poništava dosadašnji model „proizvedem i prodam“.

Sada korisnici veb sajtova, zahvaljujući svojoj istoriji pretraga i online ponašanja, dobijaju njima tačno prilagođen sadržaj.

Moja kompanija kupila je od jedne softverske firme inteligentan modul za analizu podataka koji prepoznaju afinitete naših kupaca i za nas je kreirala personalizovanu ponudu proizvoda i usluga za naše mušterije.

Tako već posluje industrija koja proizvodi i pakuje hranu za tačno određenog potrošača koji, na primer, mora da vodi računa o ishrani bez šećera, s manje ugljenih hidrata, više proteina…

U biomedicini napredak u analizi genoma stvorio je pretpostavke za personalizovano zdravstvo.

Banke više ne nude svim potrošačima iste kredite, bonuse i minuse nego ciljane u skladu s finansijskim mogućnostima pojedinačnog klijenta.

Amazon ima ponudu knjiga za jednu osobu a gedžete nudi nekoj drugoj osobi, u skladu s njihovim iskazanim interesovanjima na internetu.

Apple nudi program Fitness+, personalizovane treninge za Apple watch kao deo Apple ekosistema.

Startap kompanije nude mobilne aplikacije s personalizovanim savetima za uzgoj voća samo za voćnjak određenog vlasnika.

To isto rade modne kompanije u onlajn prodaji ali i one koje se bave uređenjem radnog i poslovnog prostora.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Personalizovana ekonomija”

  1. Od šestog razreda osnovne škole razmišljam o čovečnosti, jer sam tada primetio da je naš pop nečovečan. Počeo sam da razmišljam, kasnije da obrađujem i zaključujem o hrišćanstvu, da bih napisao knjigu “Jevađelje po istini”, kao početak stvaranja ideologije koja će putpuno kompromitovati ideju Isus i Jovana. Tako sam započe odgovor na pitanje zašto invalidi duha i čovečnosti vladaju svetom Vi ste vrlo pismeni, elokventni i inteligentni. No, silina uma ne garantuje i časnost delovanja.
    Na Vaš tekst o bolidu-čoveku priložiću neke odlomke Bogova, kako ja s pravom nazivam sve one koji su uložili život za duhovni napredak čovečanstava, kao što ih je svakim danom sve više.
    Ne verujem da će da objave, jer sam odavno zaključio da i u ovom lsitu ne zanima ih čovečnost više od profita.
    Na ovu temu kojiu ste Vi otvorili Čovek-Bog, dr Branko Horvat, u svojoj epohalnoj knjizi “Politički sistem socijalizma” ovako piše na str.89:
    “Počnimo opet našu analizu jednim Marxovim citatom:
    Sve što mogu učiniti, sve što mi moj čin može omogućiti da učinim, ono što postaje moje vlastito zahvaljujući činu, to je moje Ja, ja sam kao nosilcac čina. Moja je moć upravo tako velika kao i moć mojeg čina. Osobin čina su moje osobine, moje bitne kvalitete, jer sam ja nosilac čina. Stoga moja individualnost ni u kom slučaju ne određuje što jesam i što postižemo. Što se tiče moje individualnosti, ja sam šepav, ali čin mi daje 24 noge, tako da više nisam šepav. Ja sam grešan čovjek, bez časti, svijesti ili duha; ali čin je čestit, pa stoga i njegov nosilac mora biti čestit; čin je najveće dobro, pa je i njegov nosilac dobar; čin mi dopušta da se okanem napora nepoštenja, i tako prolazim kao pošten; nedostatan sam u duši, ali čin je zbiljski duh svih stvari — kako bi onda njegov nosilac bio nedostatan u duši?

    Taj odlomak u etatizmu otkriva jednu neposrednu kopiju kapitalističkog fetišizma robe: Predložio sam da se taj fenomen nazove fetišizam čina.
    Citirani Marxov odlomak, u kojem govori o fetišizmu čina – bez spominjanja tog izraza — može iznenaditi nekoga tko dobro poznaje Marxove radove. Zar nije Marx oduvijek govorio isključivo o novcu, robi i tržišnim odnosima kao primarnim uvjetima alijenacije? Da, govorio je; takvo bi iznenađenje bilo opravdano. U tom sam se odlomku poigrao riječima: jednostavno sam zamijjenio riječi novac, kupiti i vlasnik riječima čin, činiti i nosilac čina. Činjeniica da je smisao odlomka savršeno očuvan pokazuje da je marksistička analiza alijenacije jednako primjenjiva i u etatističkoj sredini…
    Prema tome, isto kao što fetišizam robe predstavlja tendenciju da se odnosi između ljudi promatraju kao odnosi između roba, fetišizam čina znači skrivanje stvarnih, ljudskih odnosa iza koprene impersonalnih birokratskih pravila, mistitifikaciju aktivnosti nosilaca činova, činovnika. Sudovi tržišta su nepogrešivi, a isto tako i sudovi jednog činovnika u odnosu prema njegovim podređenima. Posjedovanje čina daje nosiocima čina kvalitetu pametnijih, časnijih, pouzdanijih (politički ili drugačije), inteligentnijih — ukratko: superiornijih svim pojedincima smještenim niže u hijerarhiji činova. Taj je paralelizam, naravno, mnogo šireg opsega. I slobodno tržište i birokratske struture imaju svoje odvojene živote, koji se ne mogu podvrgnuti svjesnoj kontroli. Najupečatljiviji dokaz takve krajnje alijenacje je povijesna činjenica da se proleterska revolucija borila za uspostavljanje socijalizma, a završila je etatizrnom. “
    III. Neke psihološke i moralne posljedice
    Budući da »biti postvaren« znači steći ili poprimiti osobine predmeta, i kako čovjek, bez obzira na svoju prirodu, nije predmet, razilaženje između ljudske egzistencije i ljudsk!h potencijala mora pouzročiti vrlo određene psihološke i moralne posljedice. Kao rezultat, cijelo društvo a ne samo individualni pripadnici društva, postaje bolesno…”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.