Foto: Pixabay/MhougeTradicionalno, Bajden i demokrate zastupali su program s višim porezima a Tramp i republikanci predlagali su da nastave s programom nižih poreza. Ovog puta bilo je više birača koji veruju da će viši porezi doneti njima blagostanje. Da li će tako i biti, uveriće se u naredne četiri godine. Pa ako im se dopadne, ponovo će glasati za tu opciju a ako im ne bude dobro, vratiće republikance u Belu kuću.
U tom se krugu već decenijama vrti američka demokratija.
Jesmo li mi u Srbiji nešto naučili od te vrteške?
Ne verujem.
I ovog puta sudili smo o Bajdenu i Trampu na osnovu svih drugih argumenata (najčešće emotivnih), samo ne na osnovu njihovih poreskih programa.
Birači u Srbiji nikad do sad, a posebno ne posle 2000-te godine, nisu se na našim, domaćim izborima opredeljivali za vlast na osnovu ponude koja definiše više ili niže poreze da bi smo znali kako ćemo živeti u naredne četiri godine. Za nas je uvek bilo važnije nešto drugo, više metafizičko a manje realno – teritorije, ratovi, nacija, Kosovo, „brat Si“… Vlast se u Srbiji teško menjala posle jednog četvorogodišnjeg mandata jer su ciljevi uglavnom bili nebeski, ne ovozemaljski, zašta je potreban dugi rok realizacije.
Bio bi red, kad smo već tako strasno navijali za Bajdena ili Trampa, da nešto od te američke izborne prakse počnemo da primenjujemo i u našoj zemlji. Na primer, da na sledećim izborima (kažu da će biti uskoro) tražimo od političkih stranaka da nam precizno i jasno kažu kakva će im biti poreska politika. Da li zastupaju politiku niskih poreza ili visokih poreza. I da u medijima uglavnom dominira ta tema, a da novinari budu dovoljno „potkovani“ da običnim građanima približe suštinu takvog opredeljivanja. Onda bismo znali koliko nas koštaju političari i šta mi dobijamo za pare koje su nam uzeli kroz poreze.
U Americi se to tačno zna. Republikanac Tramp uveo je niske poreze za kompanije i građane. Time je vlasnicima kompanija ostavio više novca da investiraju u novu proizvodnju i stvaranje novih radnih mesta. Građanima je smanjio poreze da ojača njihovu kupovnu moć preko koje će oni podstaći veći proizvodnju. S tom praksom bi nastavio da je dobio izbore. A Bajden će nastaviti tamo gde je stao Obama, uzimaće od vlasnika kompanija i bogatijih građana više novca kroz poreze, staviti u budžet i onda će on i njegova vlada raspodeljivati taj novac onima za koje on misli da im treba. Najavio je da će tim parama finansirati pomoć siromašnima, proširenje zdravstvene zaštite (nastavak programa Obamacare), pomoć studentima da otplate kredite, zapošljavanje žena i ugroženih grupa, borbu protiv klimatskih promena… Republikanci su za stvaranje nove vrednosti, demokrate su za trošenje onoga što je stvoreno. Uzimanjem sve više para kroz povećanje poreza demokrate će obeshrabriti vlasnike preduzeća da ulažu u nove poslove i da otvaraju nova radna mesta, što će povećati broj nezaposlenih koji će onda tražiti pomoć od države. A državi će, da bi zadovoljila te želje, trebati još para koje će obezbediti podizanjem poreza.
Ne sumnjam da je za demokratiju u Srbiji važno da se političari žustro raspravljaju o izgledu nekog spomenika, o mestu za fontanu ili potrebi izgradnje gondole. Ubeđen sam, međutim, da to nije ključno pitanje. Neuporedivo važnije za građane i nas preduzetnike je da političari kažu kakva im je ideja s porezima. I na šta će da potroše novac od poreza. Kad to budem čuo, znaću kao poslovni čovek i građanin za koga da glasam.
Ime autora poznato redakciji
Bre ne verujem ti ništa, ko zna ko si ti? Osim redakcije…
Ako se slažeš sa sadržajem teksta, potpiši se sam ispod njega, šta te briga KO piše, već ŠTA piše!
Poanta nije ŠTA piše jer i na tarabi piše, već je u pitanju KO piše i zašto da mu verujemo da piše to što misli?????
Nisam ekonomista, ali vidim da ova država ne čini ništa na suzbijanju sive ekonomije. Autor ovog teksta je sasvim u pravu. Mi koji punimo budžet, ni na koji način ne utičemo na trošenje našeg novca. Nas kao da to ne interesuje. Mnogo ima otvorenih pitanja na koja bi nas odgovori užasnuli. Zašto je svako ko pita gde su naše pare državni neprijatelj?
Ja bih volela da znam kako bi gospodin tajkun bio tajkun, da je nešto za vreme enormnog bogaćenja plaćao bilo kakav porez. Dakle, verovatno bi glasao za stranku sa kojom može da nastavi sa muljanjem.
Dobar tekst i sustina.
Problem u Srbiji je sto o tome ne razmislja narod, o porezima. Treba da se desi neko prosvetljenje da ljudi zaista razumeju, da je ruka koja daje iznad ruke koja uzima. Da je glavna rec RASPODELA. Jer izabrani politicari vrse raspodelu. Narod ih bira. Ovo sto sad zivimo je Vuciceva Raspodela. I ona je takva. Ono sto narod treba da zanima, koji su mehanizmi kontrole vrsenja te raspodele. Jer evo vidi se da se politicari izvotopere, utripuju da su to njihove pare. Drzavu dozivaljaju kao svoju firmu a sebe kao direktora. Samo sto drzava ne pravi vrenost i pare, vec uzima poreze, uzima deo od svakakvih aktivnosti. To je super razvijen sistem, i oni kontrolisu kako budzet prihoduje ali kako i rashoduje tj. trosi. Pitanje je kako mi da kontrolisemo njih, kako trose nase pare? Jacanje demokratije je jacanje mehanizama kontrole kako se pare trose. Pa ako platis kilometar autopura 2-3 mili EUR vise nego u Finskoj, ti nisi vrsio dobru raspodelu nasih para i treba da odgovaras. Manite se Kosova, mitova kojecega, vreme je da glavna tema u Srbiji bude, narodna kontrola raspodele i mehanizmi sankcija.
Mogu nasi politicari da kazu i da je dan, a da je zapravo noc. Opet ce biti onih koji im veruju. A budjelar prazan, pa prazan. Dobra ideja da se novinari malo vise pozabave temom- gde nam odlaze novci. I naravno, da ne prestaju da prozivaju odgovorne, kad vec drzavni organi cute( i mute).
Sve netačno i zlonamerno, ali takvi su zadrti desničari, ceo život im u “alternativnim istinama”.
Nije Firer Tramp uveo “niži porez za gradjane” nego oslobodio poreza one koji imaju enormno mnogo, i naravno posebno svoje pajtaše.
A nije se ni glasalo u Americi za više ili niže poreze, kada su predsednički izbori u pitanju, nego je glas protiv Trampa bio i glas za povratak u civilizaciju i prekid sa uništavanjrm svih institucija i prekid sa povladjivanjem ekstremnoj Beloj desnici i da se ne nabraja dalje.
A autor je nekako zaboravio da pomene da ce na kraju Tramp da podje Al Kaponeovim stopama zbog utaje poreza
U ovom tekstu ima dosta izostavljenih cinjenica. Jeste tramp snizio poreze, I pomogao jednom delu srednje klase, ali je zato snizio poreze I najbogatijama I tako znacajno povecao americki deficit. A ovi americki izbori nisu samo bili bitka za nizi porez vec za dostojanstvo ove zemlje u kojoj mnogi pate zato sto ih establishment (kome Trump pripada) ne sljivi skoro 300 godina.
Vrlo pojednostavljeno, banalno gledanje na politiku demokrata i republikanca. Tajkunski pogled na svet, koji se vodi geslom: „profit naš, gubici vaši.“ Porez koji država uzima od građana, između ostalog služi i da se izgrade putevi, aerodromi, infrastruktura, koju koriste i tajkuni. ALi tajkuni to ne uzimaju u obzir, nego sebično gledaju samo svoju zaradu, i celog se života voze po državnim putevima, lete sa državnih aerodroma itd. Autor od tajkuna pravi sirote žrtve, što je besmislica. Pohlepa tajkuna dovodi svet na ivicu propasti usled klimatskih promena. Kad bi se samo tajkuni pitali, svet bi otišao dođavola vrlo brzo, jer njih apsolutno baš briga za to, samo im je zarada bitna.
Ovde se budžet puni prodajom sirovina u državnom vlasništvu(žitarica) i zaduživanjem u inostranstvu. Deli se po političkoj volji. „Bogati i uspešni“ su pajtosi političara i oni ne plaćaju ništa,ako prestanu da budu dobri sa političarima, prestanu da budu „bogati i uspešni“. Aj, ne sviraj, kao ne znaš gde živiš!