Sve manje SDI 1Foto: Pixabay/Mhouge

Ekonomska kriza izazvana korona virusom samo je do kraja razgolitila pogrešnu ekonomsku politiku podsticanja privrednog rasta koju ova vlast uporno promoviše i podstiče novcem građana Srbije.

Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta objavio je da su u aprilu neto direktne strane investicije (SDI) u Srbiji iznosile 240 miliona evra i da je to pad veći od 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Zatim je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta rekao da su u maju neto direktne strane investicije iznosile 201 milion evra, što je za oko 26 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. Pad se beleži ne samo u odnosu na prošlu godinu nego iz meseca u mesec ove godine.

Nastavi li se pandemija, nastaviće se i trend pada SDI u Srbiji. A pad stranih direktnih investicija u zemlji koja ih je nesebično podsticala i hvalila se kao njihov regionalni lider može da bude mnogo bolan po privredni rast u ovoj i narednoj godini.

Odavno mi na to ukazujemo, ali naša vlast ne sluša domaće biznismene. Ona se skoro deceniju zaleće ko june i domaćim novcem i birokratskom servilnošću podmazuje strani kapital da otvara firme u Srbiji.

Šta ćemo sad?

Nije bilo teško predvideti da će se u vreme moguće krize kapital homogenizovati unutar država. Vidim da sad naši političari likuju kako će i Srbija imati koristi od nedavno usvojenog paketa Evropske unije, našeg najvećeg privrednog i investitorskog partnera.

Ne treba previše biti optimista i očekivati da će se Srbija ovajditi od 1,8 biliona evra koje je Unija namenila za podršku i jačanja otpornosti ekonomije država-članica.

Mogu da se kladim da će najveći deo tog novca biti potrošen unutar Unije. I spomenuti Brčerević ukazuje da će se trend opadanja SDI nastaviti. Ali, on insistira na neophodnosti stvaranja uslova za rast domaćih privatnih ulaganja.

I zatim konstatuje ono našta mi godinama ukazujemo vlastima – da su vladavina prava i efikasno pravosuđe i suzbijanje korupcije važni kao stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja. Vlast nas nije slušala jer njoj to nije bilo važno.

A nije bilo važno ni stranim ulagačima koji su, u najvećem broju, bili deo te zaštićene korupcionaške infrastrukture.

Logično bi bilo da domaći biznismeni sada uskoče, zapuše rupu pada investicione aktivnosti u Srbiji i zaustave pad privrede. Bojim se da se to neće desiti. A evo i zašto.

Mislim da će vlast nastaviti da kažnjava domaće biznismene po cenu pada privredne aktivnosti. Mnogo je, međutim, strašnije saznanje što je vlast spremna da žrtvuje privredni rast da ne bi morala da uspostavi nezavisno pravosuđe, vladavinu prava i da bi sačuvala koruptivni model.

Domaći biznismeni imaju kapital, visok kreditni rejting u poslovnim bankama, projekte i znanje da investiraju u srpsku privredu. Nema, međutim, tog investicionog patriotizma koji bi nam bio preči od uređenja države. Bojim se da će tako biti dok se ne promeni vlast.

Čini mi se da je vlast svesna provalije koja je deli od domaće poslovne zajednice. I vuče jednostrane poteze kako bi zamaskirala problem i sačuvala nakaradni poslovni ambijent.

Te poteze spomenuti Nikolić (inače član Saveta guvernera Narodne banke Srbije) naziva „naporima“ države da povećanjem kapitalnih izdataka iz budžeta, kada padaju strana direktna ulaganja, održi visok nivo investiranja koji utiče na privredni rast.

Povećanje državnih investicija je poželjno da bi se održao privredni rast, ali nikako ne može i ne sme da zameni domaće privatne investicije.