Tihi ubica 1Foto: Pixabay/Mhouge

To, nažalost, na svojim disajnim organima najbolje razumeju stanovnici Bora. Taj grad ovih dana preživljava ekološku katastrofu.

Topionica „Srbija Ziđin Bor koper“ ponovo seje strah i – smrt. Zagađenje otrovnim gasovima i materijama postaje nepodnošljivo. I to je trajalo danima, da bi inspekcija tek posle višemesečnog upornog trovanja stanovništva i vapaja građanskih aktivista zabranila dalji rad kineskoj kompaniji Ziđin.

Nesrećnim povodom Topionica je ponovo dospela u žižu interesovanja javnosti. Kompanija Ziđin, kupovinom RTB Bor, preuzela je na sebe odijum javnosti i odgovornost za trovanje građana Bora. Ali, krivci za ovolike razmere trovanja sede (ili su sedeli) u Vladi Srbije i rukovodstvu Kombinata.

Ovo što sad zagađuje Bor i truje Borane je takozvana nova Topionica, građena od 2009. do 2015. godine.

Na nju je država potrošila 350 miliona evra. Država kao investitor nikada nije pokazala analizu isplativosti te investicije.

Ostale su samo zabeležene javne izjave ministra Dinkića „da je vreme da Borani imaju čisto nebo“, ministra Dulića da Bor „više neće biti crna ekološka tačka Srbije“ i direktora Spaskovskog da je „ovo istorijski trenutak jer čista tehnologija donosi i čisto nebo“.

Sugerišem predsedniku Srbije da u okviru davno započete borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a povodom najnovijeg trovanja stanovnika Bora, pogleda malo i u svoje dvorište (a ne samo da juri tajkune za korupciju) i inicira istragu nadležnih organa protiv državnih službenika kako bi se utvrdilo gde je završilo 350 miliona evra poreskih obveznika.

Jer, taj novac nije potrošen za izgradnju nove Topionice u Boru. Da jeste, ne bi građani Bora strepeli za svoje i živote svoje dece. I ne bi kompanija Ziđin obaveštavala javnost da u rekonstrukciju i modernizaciju „nove“ Topionice treba da investira još 250 miliona evra da bi sprečila dalje trovanje građana.

Predsednik mora da inicira istragu jer ga je tada, istina ko premijera, neko „masno“ slagao pa je izjavio „da je nova Topionica naše malo čudo kojim možemo da se ponosimo i koje je dobro za Borane i okolinu, jer će imati neuporedivo čistiji vazduh“.

To kako je Vlada Srbije gradila novu Topionicu u Boru školski je primer organizovanog kriminala (pljačke budžeta i poreskih obveznika) i korupcije.

Sudbina 300, ili 350, miliona evra čiji su (rekao bih, veći) deo podelili među sobom učesnici (strani partneri, konsultanti, nadzornici, izvođači radova, projektanti, državi službenici) u ovom „projektu“ još jedan je dokaz zašto država ne sme da bude vlasnik preduzeća i zašto ne treba da se bavi privrednim poslovima.

Da je, recimo, na izgradnju nove Topionice ovako potrošio kapital neko od nas privatnika odavno bi, zajedno s bankom koja ga je kreditirala, završio kao poslovni mrtvac.

Nikako ne bi smelo da se dogodi da uludo potrošene stotine miliona evra narodnih para prođe nekažnjeno. Istraga ovog slučaja veći je nacionalni prioritet od prodaje RTB Bora kineskoj kompaniji Ziđin.

A ni Kinezima nisam spreman da verujem, šta god obećavali. Oni su prošle godine tvrdili da rade remontuju opremu kako bi smanjili zagađenje u Boru. A zagađenje se nastavilo i zimus, i proletos, i letos.

Niko nije nevin u borskom ekocidu. Kinezi izgleda „sede“ u Kombinatu i ništa ne preduzimaju da smanje zagađenje. Naprotiv, rade „punim gasom“. Takvo ponašanje ne treba da čudi. Korupcija je endemska pojava i u Kini kao u Srbiji.

Zato ne tipujem na zdravlje građana kao dugoročni kvalitet života u Boru. Naprotiv, bojim se da će korupcija i dalje biti njihov tihi ubica.