Jedno od stajališta u Beogradu Foto: R. Marković/DanasDvanaestogodišnji dečak povređen je u utorak uveče u selu Pružatovac kod Mladenovca kada je na njega pala metalna konstrukcija autobuskog stajališta, nakon čega je prevezen u Dečju kliniku u Tiršovoj. Sumnja se da se dete veralo, te da je “pečurka” popustila i srušila se na njega. Postavlja se pitanje kakva je bila ta konstrukcija kada je popustila pod težinom deteta, koje tih godina može da ima u proseku oko 40-ak kilograma.
Na fotografijama koje su objavljene u pojedinim medijima može se videti da je reč o dotrajalom korodiranom stajalištu na kome se tek ponegde vidi da je bilo ofarbano u plavo. Sagovornici Danasa ukazuju da to da nije usamljen slučaj i da “pečurki” starih i do 40 godina, ispod kojih čekamo autobus, ima na pretek, te se postavlja pitanje čija je nadležnost da brine o bezbednosti takvih objekata.
Udruženje građana „Dogovor za Mladenovac“ objavilo je snimak uklanjanja autobuskog stajališta koje je palo na dete, ističući da dok se novac troši na razne projekte sumnjivih prioriteta infrastruktura nam se raspada.
“Ono što bi moralo da bude osnovno – bezbednost naše dece i infrastruktura u mladenovačkim selima, godinama se raspada pred našim očima. Ovog puta, nažalost – i bukvalno. Pružatovac, kao i mnoga druga mesta u našoj opštini, zaslužuje uređena i bezbedna stajališta, puteve i javne prostore. To nije luksuz, već minimum koji svaki građanin ima pravo da očekuje. Našem malom sugrađaninu želimo brz i potpun oporavak, a njegovoj porodici snagu u ovim teškim trenucima”, poručili su u objavi na Instagramu.
View this post on Instagram
Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu ocenjuje za Danas da je ova nesreća upozoravajući signal, koji ne sme da se svede na izolovan incident.
“Dotrajale metalne “pečurke” na stajalištima nisu retkost – to je infrastruktura koja decenijama nije sistemski obnavljana, ni u gradskom jezgru, ni u opštinama kao što je Mladenovac. Ima više tih stajališta koja su nebezbedna. Konkretno ova pečurka postavljena je 2006. godine, a ima i onih koje su stare i do četiri decenije”, ističe Jovanović.
Kako navodi, problem je i u podeljenoj i nedovoljno transparentnoj nadležnosti, a ni gradski budžet ne sadrži jasno izdvojenu stavku za redovnu inspekciju i zamenu ove opreme.
“U ovom slučaju primarna nadležnost je na JKP Mladenovac koji mora to da održava i na Sekretarijatu za javni prevoz koji je zvanično i preuzeo stajalište nakon postavljanja”, naglašava on.
Jovanović smatra da zato treba da nadležni organi hitno sprovedu vanredan pregled statičke ispravnosti svih konstrukcija na teriroriji grada i da se javno objavi ko je sve odgovoran za njihovo održavanje.
“Da imamo jedinstven Beogradski holding, za sve komunalne delatnosti, ovakvih problema ne bi bilo u ovoj meri”, zaključuje Nikola Jovanović.
Prema rečima saobraćajnog inženjera Igora Velića, odgovornost je na donosiocima odluka.
“Oni koji donose odluke i koji su zaduženi da uređiju kako autobuska stajališta, tako i linije javnog gradskog prevoza, dužni su da ispoštuju standarde iz naših pravilnika i zakona koji nam definišu geometriju autobuskih stajališta, kako bi bila funkcionalna i bezbedna za sve učesnike u saobraćaju. Ovde je odgovornost grada, jer neko tu nije radio svoj posao. Da li je to neko održavao i zašto nije to je sad pitanje. Ali, da je to dobro održavano dete od 12 godina ne bi moglo da sruši neku metalnu konstrukciju, koliko god da je jako”, kaže naš sagovornik.
Velić ukazuje da pad stajališta pokazuje i drugi deo problema, a to je sistemsko urušavanje javnog gradskog prevoza kako u Beogradu tako i u Srbiji.
“Ako pričamo o modernoj saobraćajnoj nauci, javni gradski prevoz je maltene na prvom mestu iz razloga da bi se smanjio CO2 i gužve u saobraćaju a sa druge strane povećao kvalitet života u velikim gradovima. Kod nas kao da neko namerno želi da ga uništi i učini nefunkcionalnim, kroz ta javno-privatna partnerstva, netransparentne tendere, lošom organizacijom unutar gradskog saobraćajnog preduzeća, neuključivanjem stručnjaka u donošenje odluka. Pogotovo je problem kod prigradskih naselja gde su ljudi na obodu Beograda bez prevoza odsečeni. Unutar donodioca odluka, nepotizmom ili stranačkim zapošljavanjem na ključna mesta na kojima treba da se bave javnim gradskim prevozom se dovode ljudi koji nisu školovani za to i to ih ne zanima. Zato i imamo tako neko stajalište koje nije rekonstruisano više od 20-30 godina”, zaključuje Velić.
Zbog održavanja autobuskih stajališta na teritoriji Mladenovca obratili smo se i opštini, ali nismo dobili odgovor, jer nam je rečeno da je predsednica Suzana Vasić u Beogradu, a član Veća zadužen za saobraćaj na terenu.
Kako su „pečurke“ nicale
Kako je pisao portal Kaldrma, jedan od simbola gradskog prevoza, neuništive “pečurke“, i dalje mogu da se vide u pojedinim delovima Beograda, posebno na periferiji, ali da su uvek bile na meti kritika. Portal podseća da je prvo dizajnirano stajalište u beogradu postavljeno na Terazijama 1959., ali da taj prototip nije zaživeo.
Žute i narandžaste pečurke nicale su širom Jugoslavije, a u Beogradu su postavljene davne 1972. Kasnije su došle plave, a danas imamo moderna stajališta koja imaju i bočnu zaštitu od vetra i digitalna obaveštenja o dolascima autobusa. Međutim, ima stajališta koja i nemaju „pečurke“ gde bi putnici mogli da se zaštite od kiše, sunca, vetra ili snega dok čekaju prevoz.
Pre pet godina, kako je pisao RTS, od 5.400 stanica na široj teriroriji Beograda natkriveno je bilo nešto manje od polovine, u prigradskim prigradskim opštinama tek trećina.
Kako je tada objašnjeno iz Sekretarijata za javni prevoz, tamo gde su trotoari uži od dva metara nije moguće ugraditi nadstrešnicu. Procedura za postavljenje istih je da se zahtevi za montažu prvo podnose opštini, a potom prosleđuju gradskom sekretarijatu, nakon čega sledi procena stručnih službi, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, broja putnika i linija koja tuda prolaze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
