Au revoir Macron 1

Kakva bi to prilika bila za tabloide da silnim tekstovima o istorijskoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona dodaju još malo, čini se, nikada preteranog poltronizma. Zamišljam moguće naslove – Tamara „održala lekciju“ Brižit, „Naša“ bolja od Luj Vitona (omiljen brend gospođe Makron), Srpska brineta protiv francuske plavuše…

Divno je što je predsednik Makron bio u Beogradu. Odličan mu je bio govor na Kalemegdanu. Jednostavan, upečatljiv, strastven, po meri okupljenih, koje je „kupio“ obraćanjem na srpskom.

U Palati Srbije upozorio je na opasnost nacionalizma, podsetio na svoj proevropski stav, nemačko-francusko pomirenje… Načelno podržao Srbiju u EU, ali posle „dubinskih reformi“ koje Brisel i Beograd treba da sprovedu. Što znači, ni 2025. Srbiji je u interesu da ima dobre odnose sa tako važnom zemljom i treba podsećati na istorijske veze.

Nemamo priliku da često dočekujemo tako važne goste i naravno da je Makron zaslužio značajnu pažnju, ali čemu celodnevni TV programi, tabloidno praćenje „iz minuta u minut“…

Čemu dramatizacija, histerija, kada je poseta mogla da prođe mirno i dostojanstveno? Da li je „kolegama“ i tabloidima koji su ne tako davno seirili nad požarom u katedrali Notr Dam („Božja kazna zbog kosovske zastave“) bilo lako da se tako brzo preorijentišu i odjednom o Francuskoj i Makronu samo u superlativima govore?

Hvala im jer od njih sam saznala da postoji „rukavica“ način rukovanja sa oba dlana, koje se, po bontonu, „uobičajeno primenjuje u situacijama kad osobi pri susretu želite da pokažete da je vredna vašeg poštovanja i da želite da budete bliski“. Vučić i Makron se tako rukovali. I to je kao mnogo važno. Šta ako je to bilo mahinalni pokret?

Šta nam je donela Makronova poseta? Potpisani brojni ekonomski ugovori, francuska preduzeća dobila neke važne poslove i šansu da se bore za gradnju beogradskog metroa.

Dogovorena saradnja u oblasti kulture. Makron je ponovio da je članstvo u EU daleko, da treba nastaviti reforme i postići dogovor sa državom Kosovo. Očekivano, znači. Predsednik Vučić najavio je da će Srbija vredno raditi i menjati se po ugledu na EU.

Da li to znači da će u Srbiji biti zaustavljena dugogodišnja, izuzetno snažna antizapadna kampanja? Srbija, zvanično kandidat za članstvo u EU, kroz medije pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti sprovodi tako snažnu kampanju protiv zapadnih zemalja i vrednosti da se čini da je na drugom kontinentu. Hoće li Srbija, inspirisana Makronovom kritikom nacionalizma, prestati da vodi verbalne ratove protiv susednih država i naroda?

Da li će možda u Knez Mihailovoj pored majica sa Putinovim likom, početi da prodaju i sa Makronovim? Sumnjam.

Ode Makron, a mi ostadosmo sa svojim problemima. Ali, ima ih i on. Stalno ga kritikuju, a sada mora da se suoči sa tvrdnjama pojedinih francuskih medija da su ministar energetike i ekologije Fransoa de Ruži i njegova supruga hiljade evra iz državnog budžeta potrošili na skupocene večere i čak 63 hiljade evra za renoviranje ministarskog stana. „Siroti“ de Ruži ne može jednostavno da kaže poslala mi „tetka iz Kanade“ ili konkretnije „iz Kvebeka“.

Francuska javnost se time ne može ućutkati. „Francuzi su promenljivi kao vreme, opremljeni revolucionarnim genom i imaju velike zahteve“, pisala je Barbara Vezel, novinarka DW. I onda Vučić kuka na „kvazielitu“ i Srbiju.