Draža Mihailović socijalističkog lika

Zakon je predložio SPO Vuka Draškovića, a 21. decembra 2004. „za“ je glasalo 176 poslanika stranaka vlasti tada već politički sahranjenog DOS (DS, DSS, G17…) ali i opozicioni radikali.

„Protiv“ su bila 24 poslanika. Od stranaka samo su SPS i LJajićeve socijaldemokrate bili protiv.

Šef poslaničkog kluba SPS Ivica Dačić, u skupštini je tada čitao feljton „Poslednja četnička zavera“ koji je 1974. objavila Politika ekspres, autora Vuka Draškovića.

„Dve bestijalne skupine, ustaška i četnička, počeše manijačku utakmicu u pokoljima. Hercegovina je puna jama, u ratu minulom sve su jame bile prepune jadnih i nedužnih golorukih ljudi. Jedne su u bezdan bacale ustaše, a druge četnici, a treće ustaše, četnici i okupatori zajedno“, pisao je mladi Drašković.

„Nezadovoljni smo zbog usvajanja ovog zakona, jer se njime praktično brišu razlike između onih koji su se borili za slobodu svog naroda i onih koji su sarađivali sa okupatorom“, kazao je tada Dačić novinarima u Skupštini.

Kao što je jedno bio Drašković sedamdesetih, devedesetih i početkom 21. veka, tako se menjali Dačić i njegov SPS. Dođosmo tako do poslanika SPS Igora Braunovića koji je inicirao otvaranje spomen sobe i statue Mihailoviću u Beogradu.

Braunović je i v.d. direktor Srbijašuma, predsednik udruženja ljubitelja prirode „Naša Drina“ i boraca Srbije i Srpske.

Pominjao ga KRIK u nekim svojim istraživanjima, ali pred zakonom je čist kao suza. Događaj planiran za sinoć i ne znam kako je prošao, ali javnost je uzburkana.

Kako to da navodni levičari, naslednici Saveza komunista slave Dražu? Ništa čudno u zemlji Srbiji u kojoj ideologije nema već samo želje da se dođe na vlast. Tako je i SPS-u bilo važno da kao pravni naslednici dođu do imovine Saveza komunista, a za ostalo ih nije bilo briga.

Mihailović je potom rehabilitovan u dosta čudnom pravnom procesu kojim su nas ubeđivali da četnički komandant nije pomilovan zbog zločina, već sud smatra da mu suđenje 1946. nije bilo pravično. Tom logikom bi i osuđeni u Nirnbergu uveliko bili oslobođeni.

Aktuelan je i film Radoša Bajića „Heroji Halijarda“. Da li je na nivou „Partizanske eskadrile“ kojom je Bajić stekao slavu?

Dileme nemam, četnici nisu bili antifašisti, već saradnici okupatora, koji možda jesu spašavali američke pilote, ali su zato mnogo više građana ove zemlje ubili u stravičnim masakrima od Bošnjaka u istočnoj Bosni, do Srba u selu Vranići.

U našem društvu Drugi svetski rat nikako da se završi, a nažalost i u svetu vidimo bestijalnosti na nivou tadašnjih zločina za koje smo se nadali da se više neće ponoviti. Najpre zverstvo Hamasa, onda odgovor Izraela i napad na Gazu koji ima mnoge odlike genocida.

I to uz podršku navodno naprednog zapadnog sveta. Ljudska rasa zaista ide dođavola, gde nam je i mesto.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.