Godina opasnog življenja

Zašto bi im se radovala kad to jednostavno znači godinu bliži smrti?

No novoj 2021. zaista se radujem, ako ni zbog čega drugog zbog toga što se završava 2020.

Ova 2020. bila je užasno teška i bogu hvala što se završava.

Nemamo garancija da će 2021. biti bolja, ali nadati se moramo.

Bar su vakcine stigle i valjda će pandemija korona virusa koja je ceo svet zaustavila, narednih meseci biti stavljena pod kontrolu.

Mnogi su nas u ovoj godini napustili.

Neki su imali tu sreću da umru stari prirodnom smrću, drugi su „otišli“ iznenada od korone ili drugih bolesti, u nesrećama, porodičnom i drugom nasilju.

Pre nekoliko dana u Zagrebu je u 93. godini, od posledica korona virusa, umrla Milka Babović, verovatno jedno od najomiljenijih TV lica bivše Jugoslavije.

Bila je i vrlo uspešna sportistkinja, atletičarka, reprezentativka.

Oni koji nisu imali zadovoljstvo da gledaju prenose Milke Babović, za nju su sigurno čuli od starijih.

Mene sport ne zanima, ali sam kao dete čekala tada „sitne sate“ od 21-22 da gledam umetničko klizanje.

Gde god i koje god da je bilo takmičenje, pratila sam koliko zbog klizanja toliko zbog Milke Babović.

„Dvostruki aksl, trostruki aksl. Niko to više neće tako znati da izgovori. Umetničko klizanje više neće imati taj dojam“, poručio je Đuro Vlaškalić na Fejsbuku.

Nismo tada znali šta je forhend, a šta bekhend, ali smo pravili razliku između dvostrukog aksla i trostrukog tulupa.

Milka Babović nas učila.

Pošto je većina gledalaca tada imala crno-bele televizore, maštovito nam je opisivala kostime koje nose klizači, boje, šljokice.

Neki su je zbog toga kritikovali, ali logično im je odgovarala da je, kad većina nema kolor TV, njen zadatak da dočara lepotu događaja.

Pre 14 godina gostovala je kod Aleksandra Stankovića u emisiji „Nedeljom u dva“ HRT.

I tada je pokazala da joj je elitizam stran, ali pošten rad nije.

„Uvek sam šokirala ljude kad sam govorila da ne mislim da moram i da sam rođena da budem direktorka TV, ali da bih, sasvim sigurno, bila odlična klozet frau. Ali gospođa Milka Babović, klozet frau“.

Bez tih pratećih poslova TV ne može, upozoravala je Babović.

„Da čistači ne dođu tri dana na posao primetilo bi se, za mnoge novinare ne bi“, lucidno je jednom primetila.

Njen kolega i učenik Slavko Cvitković kaže da je bila stroga urednica, „letjele su pisaće mašine“, ali pravedna i od nje su učile generacije sportskih novinara.

U vreme Milke Babović nije bilo interneta i sama je morala da uči, priprema se za sportove koje je pratila.

Čudno je to.

Danas je lakše biti i novinar i sportski komentator, „ničemo ko pečurke posle kiše“, ali starije, legende pamtimo.

Ko će od današnjih sportskih komentatora silnih nacionalnih i kablovskih sportskih kanala ostati upamćen kao Milka Babović, Mladen Delić, Dragan Nikitović…

Milka Babović je rođena u Skoplju.

Živela je u Sarajevu, Rumi, Beogradu, a od 1948. u Zagrebu.

Prošle godine je za Glas Istre govorila da se svuda oseća dobro.

Otac joj je bio Crnogorac, majka sremska Nemica koja je odrasla u Francuskoj.

Oca su joj ustaše odvele u zarobljeništvo.

„Nas su otjerali, ali ja uvijek kažem da to nisu bili Hrvati. Bili su radikalni ljudi kakvih nažalost ima svugdje. Svašta smo kao obitelj prošli i jedino što ne volim to su nacionalisti“.

Mirno je govorila i o pehu koji joj se desio.

„Prije par dana na mene je naletio auto. Išla sam preko ceste, vozač je vidio mjesto za parkiranje i udario me. Pala sam, ali sam ujedno i strogo zavikala ‘ne smijete tako“. Nije bila povređena. „Ipak sam ja stara sportašica, znam kako se pada“.