Hladan tuš

Predsednik Rusije Vladimir Putin u ponedeljak je Evropi iz Ankare poručio da Južni tok, za sada, neće biti građen zbog protivljenja EU. „Ako EU ne želi projekat Južni tok, on neće ni biti sproveden“, poručio je Putin na konferenciji za novinare sa turskim predsednikom Erdoganom. „Pošto još nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u aktuelnoj situaciji Rusija ne može da nastavi realizaciju tog projekta“, dodao je Putin, navodeći da će njegova zemlja povećati isporuke gasa Turskoj i smanjiti cenu. Ukoliko su Putinove reči ostavljale bar tračak nade da će do nekog kompromisa Moskve i Brisela ipak doći i gradnja Južnog toka biti nastavljena, direktor Gasproma Aleksej Miler bio je odlučan. Prema njegovim rečima, Južni tok je „mrtav“. „Projekat je zatvoren“, rekao je on. Miler je najavio da su Moskva i Ankara dogovorile gradnju morskog gasovod, a Gasprom je spreman da izgradi gasni centar na tursko-grčkoj granici za snabdevanje jugoistočne Evrope, kako bi se kompenzovao gubitak Južnog toka.

Ministarstvo energetike Srbije o ovoj možda ne toliko iznenađujućoj koliko šokantnoj odluci Moskve zvanično još nije obavešteno, ali čim dobije obaveštenje, zauzeće stav, najavio je resorni ministar Aleksandar Antić. Pojedini stručnjaci u Srbiji smatraju da je reč o taktičkom potezu Moskve i da će sada Brisel moliti Rusiju da gradi Južni tok jer je Evropi gas neophodan. Ne zaboravimo da nisu toliko bitne Bugarska i Srbija, već su za Južni tok zainteresovane i Italija i Austrija. Ali, šta ako je projekat zaista, kako kaže Miler, mrtav? A Srbija je od njega toliko zavisila i očekivala? I NIS smo prodali jeftinije jer smo očekivali gasovod. I naplatu rudne rente smanjili. I već smo brojali milione evra dobiti od budućeg gasovoda. Živeće Srbija, njeni građani, narodi i narodnosti i bez Južnog toka, ali šta god da se desi, valjalo bi da izvučemo neke pouke.

Prvo, kada se veliki, u ovom slučaju Rusija i EU svađaju, ispaštaju male države, kao što je Srbija. Drugo, u svetu nema bratske ljubavi i bezrezervne podrške, već samo interesa. Džabe ste vi Srbi Rusima „braća“ po krvi i veri, a mi Bošnjaci Turcima po veri, interesi i pare povezali su Moskvu i Ankaru. Zato će Srbi, Bošnjaci i ostali Jugosloveni uvek biti mali i ne baš značajni, a Rusi, Turci i slični veliki. Uostalom, ne kaže se za džabe „Rusa i Turaka 300 miliona“. Ne kaže se tako? Pa, trebalo bi.

Imaju Putin i Erdogan brojne političke razlike, pre svega oko ratova u Siriji i Ukrajini, ni istorija međusobnih odnosa dve zemlje i naroda ne ide im naruku, ali interesi i pare se danas gledaju. Sa Putinom u Tursku došli silni ministri, poslovni ljudi, najavili povećanje vrednosti međusobnih poslova sa sadašnjih tridesetak na čak 100 milijardi dolara. Rusija je glavni snabdevač Turske energentima, a Turska Rusiji prodaje najviše hranu i povećali su izvoz poljoprivrednih proizvoda za skoro 500 odsto. Povećala bi, doduše i Srbija da ima šta da izveze. Na početku „rata sankcijama“ sa Moskvom, Brisel na Ankaru, kao i na Beograd, apelovao da ne koristi okolnosti za širenje na rusko tržište, ali Erdogan ih potpuno ignorisao. Ni konferenciju za novinare nije tim povodom održao. Dobio sada gas jeftinije, a ni vojnu paradu Putinu nije priredio. Stvarno su džabe kisnuli naši rukovodioci.