Južnjačke seobe

Ovaj satirični portal navodi da će preseljenje biti obavljeno u fazama i saznaje da je već dogovoreno gde će biti preseljene pojedine niške znamenitosti. Ćele kula će biti premeštena u Stepojevac, niška tvrđava će postati aneks Kalemegdana, spomenik „Oslobodiocima Niša“ naći će se u nekom od novobeogradskih blokova. Zaobiđite, molim, moj blok 70. Nama trebaju parkinzi, a ne spomenici.

Sagovornici NJuz neta smatraju da bi seoba u Beograd najviše odgovarala Nišlijama. „Nišlije koje rade u Beogradu, a procena je da ih je preko 10.000, više neće morati da putuju tri sata autobusom autoputem Niš-Beograd, koji bi takođe mogao da promeni ime u „autoput Beograd“, već će sada moći da putuju tri sata do posla GSP-om, ali beogradskim ulicama. Međutim, najvažnije je to što Nišlije kada se budu preselile u Beograd neće više morati da trpe podsmeh i omalovažavanje ostalih sugrađana zbog svog specifičnog govora, naročito kada ih neko iz Beograda pita ono čuveno ,,Jel si iz Niš? Jel tako kažete vi, jel da!?“, kaže jedna od osoba sa kojom su njuzovci pričali.

Za „pilot projekat“ niške seobe izabran je Aerodrom „Konstantin Veliki“. Odlukom Gradskog veća niški aerodrom će, neki kažu, biti poklonjen, drugi koriste izraz ustupljen, državi, što je odmah izazvalo proteste Nišlija. O odluci treba da se izjasni niška skupština 10. aprila. Nišlije su najavile nove proteste. U vreme pisanja ovog teksta, očekivao se dolazak u Niš ministarke Zorane Mihajlović, koja nezadovoljnim treba da objasni da su sve pogrešno shvatili. „Nećemo mi uprtiti aerodrom i poneti ga u Beograd“, rekla je ministarka, dodajući da će država da nastavi da investira i razvija „Konstantina Velikog“. Ministarka tvrdi da je Vlada Srbije od 2014. u niški aerodrom uložila 3,5 miliona evra, čime je broj putnika povećan 280 puta, sa 1.300 na 335.000 godišnje.

Dakle, država koja izgleda nije umela dovoljno dobro da rukovodi beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“ i dala ga je pod koncesiju francuskoj firmi „Vansi“, rukovodiće niškim? Uspešno? Neki smatraju da je upravo koncesija razlog za ove poteze. Koncesionar navodno smatra da je niški aerodrom nelojalna konkurencija. Nešto slično je onomad predsednik Vučić govorio. Neki tvrde da je od rukovodstva niškog aerodroma traženo da povećaju takse što bi dovelo u pitanje opstanak „Konstantina“, specijalizovanog za niskotarifne kompanije. Čini se da se sve svodi na to da u Srbiji treba da postoji samo beogradski aerodrom i da svi građani treba da lete „Er Srbijom“. Usluga niskotarifna, cene visokotarifne, ali je „nacionalna“.

Nisam naravno stručnjak za ove teme, ali nije ni potrebna posebna stručnost već zdrav razum, koji lako zaključuje da nikako ne valja „beogradizacija“ Srbije. Postoji život i van Beograda, čega vlasti, koliko god da tvrde suprotno, izgleda nisu svesne. Kad je već u Nišu, možda bi ministarka Mihajlović mogla i do Bujanovca da „skokne“. Da obiđe državnu fabriku „Gumoplastika“, u kojoj nešto više od 60 zaposlenih traži od većinskog vlasnika – države da im isplati dugovanja i ponudi socijalni program za koji su se gotovo svi prošlog juna prijavili. Štrajkuju mesecima, plate su im od osam do 15 hiljada. „Nekoliko ljudi bliskih direktoru možda ima 30.000 ili 40.000 dinara, a direktor čak 50.000 i 60.000 dinara“, kaže poverenik UGS „Nezavisnost“ Slavoljub Ristić. Čak 50 hiljada?!