Preživeli smo još jedan dan de. Srbija je izgovorila novo istorijsko „NE“, s tim što ono nije bilo toliko glasno i odlučno kao u nekim ranijim slučajevima, pa se vrlo lako, za koji dan ili nedelju, može pretvoriti u „DA“. Čovek kome treba verovati Dragan Marković Palma izjavio je, pre zvanično saopštene odluke Vlade Srbije da odbije potpisivanje predloga o Kosovu ponuđenog u Briselu, da očekuje da će „do sporazuma doći u narednih 15 dana“. A Markovićeva očekivanja su se do sada najčešće ostvarivala.
Da li je moguće da u narednih 15 dana ili u očekivanom nastavku dijaloga dođe do drastičnih promena predloga za koji „državni vrh“ Srbije tvrdi da je „ultimatum“ i „kapitulacija“? Teško je poverovati. Šta Srbija onda dobija odlaganjem potpisivanja? Verovatno ništa. Ukoliko je predlog toliko loš, zašto ga je Srbija uopšte razmatrala? Zbog EU, naravno. Šta će nam EU, koja je očigledno u velikoj krizi i Srbiju samo „ucenjuje“, a ništa ne „nudi“? Srbiji niko ne brani da jednom prelomi i kaže Briselu „zbogom“, a Moskvi, na primer, „zdravstvuj“, ali očigledno je mnogima jasno da smo deo Starog kontinenta i da EU standardi ipak nude bolje uređeno društvo.
Pitanja je napretek, ali da postavim još neka. Zašto su građani ove zemlje proteklih dana bili izloženi sistematskoj medijsko-političkoj torturi i histeriji oko dana de? Kosovo jeste bitan problem, pregovori u Briselu Beograda i Prištine su najvažnija politička tema u ovom trenutku, ali histerija koja je širena je kontraproduktivna. Čemu paralele sa nekim događajima iz davne ili bliže prošlosti, od „nabijanja na kolac“ do 1914. i 1941. godine? Čemu nov talas mržnje prema najvećoj zemlji EU – Nemačkoj? Da li ćemo uskoro na ulicama Beograda viđati slike nemačke kancelarke Angele Merkel u nacističkoj uniformi, parole i zastave kojim se današnja Nemačka izjednačava sa Hitlerovim rajhom i sličnim scenama viđenim u Atini i Nikoziji? Nemačka ima sitnije neonacističke grupe, ali se ta zemlja ozbiljno suočila i raskrstila sa svojom prošlošću i ne treba joj Hitlera stalno „gurati pod nos“. Kolektivna krivica ne postoji, zar ne?
Nemačka je ponovo, kao i ratnih devedesetih, postala „izvor zla“, država koja želi da „Srbiju vrati u granice pre Berlinskog kongresa“, „osveti“ se za poraze u dva svetska rata… „Malo morgen“. Nemačka samo jasno i glasno kaže ono što misli ubedljiva većina članica EU, na što kao najveća i ekonomski najjača zemlja ima pravo. Uostalom, ako građani Grčke, Kipra, Srbije toliko preziru Nemačku, zašto ne odbiju njihovu pomoć i donacije? Nemačka je u poslednjih 12 godina najveći pojedinačni donator i kroz različite programe Srbiju je pomogla sa 1,8 milijardi evra. Oko 400 nemačkih kompanija ovde je uložilo 1,7 milijardi evra. Zašto Nemci to rade ako žele da unište Srbiju? Zato što ne žele da unište Srbiju, o kojoj verovatno i ne razmišljaju, već žele da zarade pare. I nama je u interesu da najveća ekonomija Evrope nastavi i proširi poslovanje u Srbiji i onda je, najblaže rečeno, nekorektno širiti negativnu propagandu o Nemačkoj i Nemcima. Ne moramo da pevamo „Danke Dojčland“, ali bez mržnje i laži, molim.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
