Malo "srbovanja", malo "regionalovanja"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sigurno će moći da prošeta Baščaršijom, ode na ćevape, kupi neki suvenir, obiđe Begovu džamiju… Naravno ukoliko mu zgusnut raspored susreta i tema dozvole. Posle šest godina, predsednik Srbije posetiće, 7. i 8. septembra, glavni grad BiH i sa domaćinima razgovarati o temama bitnim za dve zemlje. Boris Tadić je poslednji predsednik Srbije koji je posetio Sarajevo, slučajno svoj rodni grad, dok je njegov naslednik na funkciji Tomislav Nikolić, pored više najava, uspeo da izbegne posetu glavnom gradu BiH. Pored Vučića, u Sarajevo ide i brojna ministarska delegacija, a očekuje se i zajednička sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.

Uoči posete Sarajevu predsednik Vučić je ponovio da Srbija poštuje integritet BiH. „To ne krijem i to stvarno mislim“, poručio je Vučić, dodajući da je Srbin koji voli Republiku Srpsku, ali da poštuje BiH i smatra da su odnosi Bošnjaka i Srba izuzetno važni, zbog budućnosti.“Oni su važni i zbog Novog Pazara, Sjenice, Tutina“, ukazao je predsednik Srbije „kod Marića“. Prema najavama, ekonomija i infrastruktura biće glavne teme. „Na stolu“ bi mogao da se nađe projekat gradnje autoputa Beograd – Sarajevo, za čije finansiranje je zainteresovana Turska, a dva entiteta BiH nikako da se dogovore oko rute, rekonstrukcija i gradnja puteva i mostova, ali i još zvanično neutvrđena granica između Srbije i BiH. Prema rečima srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića, sporni su delovi granice na nekoliko mesta: kod hidroelektrana „Zvornik“ i „Bajina Bašta“ na Drini, selo Štrpci u opštini Rudo i sela Međurečje i Sastavci, između opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH. Uz razmenu teritorija u pojedinim delovima, veruje se da Beograd i Sarajevo ove probleme lako mogu da reše, bez međunarodne arbitraže.

Domaćini i gosti sigurno će se složiti u podršci projektima koji treba da ojačaju ekonomiju dve zemlje, ponoviće zalaganje za okretanje budućnosti, boljim međusobnim odnosima. Slaganja sigurno neće biti oko najavljene „Deklaracije o opstanku srpske nacije“, koju su inicirali Dodik i Vučić, ali biće zato verovatno medijski efektnih scena druženja, šetnji, susreta sa „običnim građanima“… Praznih reči i gestova, bez suštinske želje za stvarnim okretanjem nove stranice u odnosima Sarajeva i Beograda, BiH i Srbije, Bošnjaka i Srba. Ali, sve će to Brisel pozdraviti, što je i glavni cilj povremenih regionalnih susreta, koji su postali sami sebi svrha. „Spolja gladac, iznutra jadac“. Sve je lepo, divno, krasno, mirimo se, poštujemo, do prve neredne prilike, izjave, svađe, ratnohuškačkih naslovnih strana…

Može li Srbija, predsednik Vučić i vlast koju personifikuje, uz ministre Vulina, Dačića, da jedan dan bude „faktor mira i stabilnosti“ regiona, a drugi dan promoter „Kalimero“ nacionalističke retorike? Malo „srbovanja“, malo „regionalovanja“, nacionalizma, evropejstva, od Silvane do Nirvane. Zagrljaji s Dodikom, rukovanje sa Izetbegovićem, poljupci s Mogerini. Za svakog ponešto, u suštini veliko – ništa. Može, dok god ima podršku većine glasača u Srbiji i jednako važno – Brisela. Kakvu ćemo korist od toga imati mi, građani Srbije i BiH, Srbi i Bošnjaci? Suštinski – nikakve. Živimo skoro jednako loše, mladi, obrazovani odlaze. Srbi, Bošnjaci i ostali. Političari nemaju odgovor na taj problem, ali nema veze. Zamirisaće ćevapi s Baš čaršije, a miris će se osetiti i u Briselu.