Nazovi izbori

„Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.“

Citirane rečenice predstavljaju prva dva člana Kodeksa novinara Srbije iz kojih se može zaključiti da su Studio B i „nazovi novinarka“ Barbara Životić prekršili standarde profesije u izveštaju sa subotnjeg protesta „Stop krvavim košuljama“ u Beogradu. Ono što je pustio Studio B nije izveštaj, ono što je izvestila „nazovi novinarka“ nije novinarstvo, ali Barbara Životić nije zaslužila vulgarne i primitivne uvrede. Većina je, očekivano, seksistička, pošto je reč o ženi i to mladoj. Pretnje videla nisam. Sraman je, međutim, pokušaj pojedinih medija i dela vlasti da celu stvar izokrenu i od „nazovi novinarke“ naprave žrtvu i glavnu temu protesta održanih u subotu. Kako sam pročitala u medijima i na društvenim mrežama, izvinjavam se ako nešto nije tačno, reč je o 22-godišnjoj studentkinji, iz porodice uglednih naprednjaka, koja radom na Studiju B želi da stekne praksu i zaradi koji dinar. Možda bi joj bilo bolje da je delila promotivni materijal na ulici, ali verovatno je želela da se slika na TV. Mlada jeste, maloletna nije, pa snosi odgovornost za svoje postupke. „Sama pala, sama se udarila“, a pokojna Mila Štula se verovatno okreće u grobu. Na šta je spala provladina propaganda u Srbiji…

S kojim pravom mediji koji skoro svakodnevno blate kolege i svoje neistomišljenike sada apeluju na solidarnost sa Barbarom? Zašto bismo se solidarisali? Jasna je razlika između propagande, laži i novinarstva, te mi ne pada na pamet da se solidarišem ni sa Studiom B, ni Informerom, kao ni sa Tabloidom ili Teleprompterom. Nismo, ipak, svi isti. Ima nas koji se trudimo da novinarski posao pošteno radimo. Grešimo ponekad, ali nenamerno.

Barbara ne bi trebalo da bude glavna tema već protest koji je pokazao da u Beogradu ipak ima potencijala za okupljanje protivnika vlasti. Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokazuje da je protest uzdrmao SNS. Zašto? Zar nije šetalo tek, kako reče Barbara „jako malo“ ljudi ili „divljaka“, kako ih je etiketirao predsednik Vučić? Eto ga mnogo veći problem. Zašto Vučić svoje političke protivnike ili građane zemlje čiji je predsednik, a koji se ne slažu sa njegovom politikom, naziva „ološem“, „bednicima“, „jadnicima“, „neradnicima“… sada i „divljacima“. Onda mu smeta kada Sergej Trifunović Maju Gojković nazove „fuksom“? Ili kada Barbari stignu uvrede NN lica.

Protest je iznenadio vlast, osokolio opoziciju oko Saveza za Srbiju, ali polako. Vučić ima sve poluge vlasti i teško je očekivati da bi uskoro mogao da ih ispusti. Opozicija je još uvek dezorganizovana, što kompenzuje aktivizmom nezadovoljnih građana, ali ne može sve da se svede na šetnju. Setite se protesta 2016. Bilo je tada prvih dana više demonstranata, protestovalo se i van Beograda. Brzo je sve stalo. Da li su prevremeni izbori rešenje? Naravno da nisu, ali SNS voli izbore i izbornu kampanju više nego „lebac“. U izbornoj kampanji je sve lepo, sve miriše, cveta, nema Kosova, nezaposlenih, kriminala, siromaštva… Još da ubede prijatelje sa Zapada da su izbori rešenje za vlast koja ima više nego stabilnu parlamentarnu većinu. I opoziciju da izađe na izbore u ovakvim uslovima. Bili bi to, što bi rekla Barbara, nazovi izbori.