"Ne, premijeru"

Tada smo poredili da li je bolja zagrebačka ili beogradska televizija. Poredimo HTV i RTS i danas, a nažalost, čini mi se da je komšijska bolja. Čak i reprizni program. HTV reprizira čuvenu britansku seriju iz osamdesetih – „Da, premijeru“. Glavni lik Džon Haker, glumio ga je Pol Edington, bio je najpre, četiri sezone, ministar u seriji „Da, ministre“, a onda postao premijer u „Da, premijeru“. Funkcija prvog potpredsednika u Britaniji ne postoji, a problemi sa kojima se suočavao imaginarni premijer Haker bio je tek promil teškoća predsednika Vlade Srbije Aleksandara Vučića. Serija je bila popularna, a volela ju je i premijerka Margaret Tačer.

Ne znam da li je premijer Vučić gledao tu seriju, ali da mnogo voli da čuje „Da, premijeru“, uz dodatke – najbolji ste, divimo se, podržavamo… više je nego očigledno. Uostalom, koji političar to ne voli? Ukoliko premijer ne čuje dovoljno često tako milozvučne reči, odmah održi vanrednu konferenciju za novinare i objasni nam gde smo pogrešili. Opozicija, mnogi mediji, društveno-politički radnici i dalje greše u praćenju priče o tragičnom padu helikoptera i pogibije sedam ljudi. Zato smo u subotu imali konferenciju za novinare, onda intervju premijera, nekoliko tekstova i emisija u Vučiću bliskim medijima, sa ciljem da onom delu javnosti koji sumnja, pa čak i traži ostavke i smene pojedinaca u vojsci i vladi, pokažu da greše. Premijer optužuje za „politizaciju“ i „tabloidizaciju“ tragedije koju neki, veruje, koriste kako bi destabilizovali njega i njegovu vladu. Skoro sve se u Srbiji i šire svodi na to da neko napada Vučića. U odbranu premijera ustali su mnogi. Tradicionalno najprilježniji je tabloid poznat po povremeno vulgarno-pornografskim naslovnicama. I taj tabloid drži lekciju o „tabloidizaciji“? Uz takvu odbranu, Vučiću nije lako. Da, premijeru, sa ovakvom opozicijom nemate problema, ali sa pozicijom imate.

Tužilaštvo je o padu helikoptera najavilo predistražni postupak, objavljeni izveštaji dve vojne komisije, deo priloga, koji su još više zbunili javnost, porodice poginulih povredili, naročito tvrdnja o alkoholu u krvi dva člana posade. U prilozima se potvrđuje da je ministar Lončar najavio da će dočekati bebu na Aerodromu, bio je moguć dolazak ministra Gašića, načelnik GŠ Diković naknadno je obavešten o akciji, tokom koje je bilo proceduralnih propusta. Kad smo kod bebe, imala je pet dana i bila teško bolesna, normalno je da je trebalo učiniti sve da se spasi. Ali, zašto ministar Gašić, premijer Vučić i pojedini njihovi branioci pominju versku pripadnost bebe? „Da smo odbili spasavanje, rekli bi niste hteli da spasite muslimansku bebu“, tvrde navedeni. Takve reči indirektno pokazuju da su politika i propaganda u ovu akciju umešali prste, kao i u ranije izvlačenje dečaka iz zavejanog Feketića. Dečak je, saznali smo tada od Vučiću bliskog tabloida, bio Albanac. Pa šta?

Nisu krivi mediji koji su objavili delove izveštaja, već vojska koja, nakon sahrane, nije obišla porodice poginulih i najpre njima predočila nalaze. Nisu krivi ni oni koji postavljaju pitanja, traže poštovanje procedure i smene, kako se slična tragedija ne bi ponovila. Vučić možda nije gledao seriju „Da, premijeru“, ali mu je bivši britanski premijer Toni Bler važan savetnik. Ako ga on ovako savetuje, bolje da mu se zahvali na saradnji.