Nedostaje Đurić Marko

Ne zna se ko će biti zvezda aktuelne ili neke naredne sednice.

Meni ipak nekako nedostaje jedan koji se takođe mlad, nakon kraćeg koketiranja sa „Otporom“, opredelio za SNS. Nije bio poslanik, ali je izrastao u značajnu političku figuru.

Malo je vrludao, činilo se da u jednom trenutku više naginje osnivaču nego vladaru naprednjaka, ali se naknadno višestruko dokazao i sada je zasluženo dobio mesto ambasadora Srbije u Vašingtonu.

Marko Đurić, čuven po aplauzima, skandiranju, vođenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Zamislite da je Đurić i dalje na ranijoj funkciji u trenutku kada je Kosovo postalo nezavisna energetska celina u okviru Evropske energetske mreže.

Da li bi opet bilo 5:0 za Beograd?

Umesto Đurića njegov naslednik na mestu šefa Kancelarije za KiM Petar Petković dosta je mlako reagovao.

Javnost ubeđuje da Srbija nije ništa nikome predala i da će Srbi na severu Kosova imati struju.

Očekivano je odgovornost prebacio na bivšu vlast Demokratske stranke, koja je, navodno, upravljanje nad kosovskim energetskim sistemom predala Unmiku, a potom i prištinskim institucijama.

Đilas, Đilas…

Tvrdnje da je elektroenergetski sistem Kosova, KOSTT, od ponedeljka, 14. decembra, postao nezavisni deo evropske mreže, Petković je nazvao dezinformacijom.

„Srbija danas ništa nije predala, a oni koji govore o predaji polaze od sebe, jer su ostavili katastrofalno stanje po pitanju energetike još od 2001“, rekao je Petković u ponedeljak.

Činjenice ga ipak demantuju.

Beograd i Priština su 2013. godine, znači u vreme SNS, potpisali Sporazum o energetici, kojim je dogovoreno da kosovski operator KOSTT bude priznat i radi na celoj teritoriji Kosova i da će postati član Evropske energetske mreže.

Radnici dosadašnjeg srpskog preduzeća Elektrokosmeta, preći će da rade u KOSTT.

Ako su mogli policija i sudije da postanu deo kosovskog sistema, što ne bi i radnici?

Kosovski operator bi trebalo da poveže dalekovod Valač, na severu Kosova, za koji Srbija tvrdi da je i dalje pod njenom kontrolom.

Ovim sporazumom iz 2013. dogovoreno je i osnivanje preduzeća Elektrosever i EPS Trgovina, ali oni nisu dobili dozvolu za rad jer izgleda odbijaju da se registruju po zakonima Kosova.

Da li se na Kosovu 14. decembra desilo nešto strašno važno?

Da li je vlast izdala Srbe na Kosovu?

Ili je Beograd samo ispunio potpisane obaveze?

Nacionalistički deo opozicije sigurno će ovaj događaj koristiti za kritiku vlasti i tvrdnju da je Vučić izdao Srbe i Kosovo, što je razumljivo obzirom na osetljivost građana i istorijski značaj „južne srpske pokrajne“, ali, ruku na srce, ko god da je na vlasti u Beogradu prema Prištini bi morao da vodi sličnu politiku.

Zato mi se čini da bi opoziciji bilo bolje da nastave da kritikuju nedemokratske poteze vlasti, autokratsku Vučićevu vladavinu, jednostranačku Skupštinu, korupciju, a da se manu Kosova.

Jer da su slučajno oni vlast, istu bi politiku normalizacije odnosa sa Kosovom morali da vode.

Đurić se iz Vašingtona ne čuje, možda džogira pored reke Potomak, ali zato nedavno iz SAD čusmo u Srbiji izrazito nepopularnu Medlin Olbrajt, bivšu državnu sekretarku koja bi, izgleda trebalo da ima ulogu u kreiranju politike SAD prema Zapadnom Balkanu u budućoj administraciji Džo Bajdena.

Nema više koketiranja Beograda sa Trampom, promenama se treba prilagoditi i ne plašiti ih se.

Ni Srbi na Kosovu ne treba da se plaše.

Struje će na severu sigurno biti, ali sitnica-moraće da je plaćaju.