Nešto kao one poruke koje su se mogle naći u našim krajevima, po kuhinjama, obično iznad šporeta, tipa: „Domaćice manje zbori da ti ručak ne zagori“. Kinezi nisu stavljali poruke iz dekorativnih ili kulinarskih razloga, već je njihov cilj bio da ih mudrosti podsete na sopstvene ili tuđe greške, da ih ne ponavljaju, da poprave svoje ponašanje, kako bi im život bio bolji, a okolina pozitivnija. Ova tradicija još uvek živi u nekim delovima Kine, mada su danas njihove poslovice šire primenjivane u onim slatkim kolačićima sudbine koje dele po kineskim restoranima.

Jedna kineska poslovica koju je možda teže naći u kolačićima kaže: „Kada se sapleteš i padneš u rupu, nemoj da gledaš gde si pao, već o šta si se sapleo“. Jeste Kina jednopartijska država u kojoj moć predsednika raste i preti da postane doživotna, ali možda bi opozicija Srbije mogla da razmisli o njenoj primeni. Možda nam to pomogne da izbegnemo jednopartijsko-jednolidersku vlast, koja Kini možda i odgovara, ali Srbiji teško. Da se ne bi saplela i na nekim sledećim izborima, opoziciji je neophodna ozbiljna reorganizacija. Novi ljudi ili bar neko nov, nove stranke ili bar nova udruženja, drugačiji način rada… Ima li snage za to? Prve naznake ne daju veliku nadu. Može li Dragan Đilas, staro lice, da okupi i reorganizuje opoziciju? Ili bar veći njen deo? Videćemo. Đilas nije baš pokazao politički dar tokom predsednikovanja DS, ali možda ga je dugogodišnja apstinencija „opametila“? Uostalom, ipak je reč o inžinjeru i menadžeru, znači praktičnoj osobi.

O šta se sve saplela opozicija na izborima u Beogradu? Katastrofalne izborne uslove o kojima nisu ni razmišljali. A verovatno su mogli da se izbore za bar malo poštenije. Dobro organizovanu Vučićevu kampanju značajno pomognutu spolja i iznutra. Nije se za džabe od pada sa relativno kratke vlasti 2000. godine Vučić spremao za povratak. I on je za svoj povratak na vlast morao da se značajno promeni i modernizuje. Slično mora i opozicija.

Ukoliko opoziciji nisu drage kineske izreke, nek se priseti Skarlet O Hare, „Prohujalo sa vihorom“. Kada na kraju, nakon što je on već ostavio, shvata da je Ret Batlet jedini i pravi, Skarlet se upitala kako da ga vrati? „Sutra ću pronaći način da ga vratim. Sutra je novi dan“, zaključuje Skarlet. Opozicija će se „sutra“, najkasnije 2020. godine, suočiti sa republičkim izborima, za koje već danas mora da počne da se sprema. Ukoliko želi da vrati „Ret Batlera“, tojest, glasače Srbije. Opoziciji neće biti lako, jer su naši birači neverovatno vezani za vlast.

Mogu da se žale da nikada nisu živeli gore, da je vlast nikad lošija, ali za vlast glasaju. Bar većina koja izađe. Oni što nisu izašli valjda bi izašli da im je toliko loše ili da imaju nadu da će nešto promeniti. Suština se svodi na to da, uz sve rezerve, u kakvom-takvom višestranačkom sistemu, svako ima državu, vlast i opoziciju kakvu zasluži. Aleksandar Vučić očigledno ima podršku građana, samo što ni za jednu zemlju nije dobro ako se vlast svede na jednog čoveka. Za uspešnu državu potrebna je stabilna vlast i ozbiljna opozicija, te bi i SNS i Vučiću bilo bolje da dobiju konkurenciju. U suprotnom, SNS će se pretvoriti u savremeni Socijalistički savez radnog naroda, a nedavna izjava pisca Ivana Ivanjija o Vučićevom ugledanju na Tita: „Čovek je mlad, ali pošto će biti doživotni predsednik, ima vremena da se obuči“, ne deluje više toliko neostvarljivo.