Ode i Toni

Imao je 61 godinu. Kulinarsku karijeru je počeo u rodnom NJujorku, gde je bio šef kuhinje popularnog restorana. Nije mu bilo dovoljno da se bavi samo kuvanjem i počeo je da piše. Napisao je nekoliko knjiga, od kojih je najpoznatija „Poverljivo iz kuhinje“. Nisu mu bili dovoljni kulinarstvo i pisanje, pa se okrenuo i televiziji. Svetsku slavu je stekao emisijama „Bez rezervacije“ i „Nepoznati predeli“ emitovanim na više globalnih TV mreža. Ženio se dva puta, imao ćerku.

Šta je Bordena izdvajalo od gomile majstora kulinarstva i TV autora koji se bave popularnim kulinarskim emisijama? Bio je zanimljiv, oštrouman, otvoren… Koncept kulinarsko-putopisnih TV emisija se čini jednostavan i lak. Dođeš u neki kraj svoje zemlje ili inostranstva, a ako radiš za bogate TV mreže putni troškovi ti nisu limit, možeš da zažmuriš i prstom na mapi sveta odabereš šta ćeš posetiti. Onda šetaš ulicama, brdima, ravnicama, snimaš malo pejzaž, malo pričaš s ljudima. Uđeš u neki restoran ili kuću gde ti domaćini pripreme neki specijalitet. Bordenove emisije su bile mnogo više od toga. Kod njega se jednostavno videlo da ga zanimaju ljudi sa kojima priča, da želi da upozna njihov život i sredinu. Teško je reći da li su mu bile zanimljivije emisije iz američkih gradova, Latinske Amerike, Indonezije, Tajlanda, Bliskog istoka… ili njemu očigledno posebno dragih Italije i Španije.

Jeo je i razgovarao sa tadašnjim američkim predsednikom Obamom u jednostavnom, uličnom restoranu u Hanoju, ali je delovao kao da su mu jednako interesantni zabavljačica Blondi u klubu za odrasle u Atlanti, taksista Ihsan u Istanbulu ili baka koja mu je u Italiji spremala prave domaće testenine… A ono kad je ronilac na Siciliji pokušavao da mu kao tek izvađene „uvali“ smrznute plodove mora. A kada su ga valjda negde u Australiji domaćini dočekali, hvalili se svojim jelima i vinom. Svi veseli i zadovoljni, dignu čaše da nazdrave „Za njeno veličanstvo kraljicu“. Borden namrgođeno spusti ruku uz „Mrzim plemstvo“. Možda se nekima nisu dopadali njegovi politički i životni stavovi koji su se mogli primetiti posebno u posetama kriznim područjima, ali, manimo se politike, umeo je da čuje i razume ljude. Borden je Amerikancima pokazao da i u nekim njima neprijateljskim zemljama, Iranu, na primer, ne žive čudovišta, već ljudi.

Kulinarske emisije kod nas i u svetu godinama su u vrhu popularnosti. Nekada smo imali „Male tajne velikih majstora kuhinje“ Steve Karapandže i Olivera Mlakara, „S kuhačom po svijetu“ zagrebačke TV, a danas gomilu svakakvih kulinarskih programa. Čini mi se da Bordenove emisije nisu prikazivale domaće TV, ali bio je očigledno popularan i u Srbiji. Zašto se ubio? Bio je uspešan, bogat, slavan. Ovaj nekadašnji zavisnik od droge i alkohola, patio je od depresije, bolesti koja je kod nas i dalje tabu. Paradoksalno, Borden koji je umeo da priča sa svima po belom svetu, teško je, sam je priznao, komunicirao sa bliskim ljudima. Depresija.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 420 hiljada ljudi u Srbiji pati od nekog vida depresije, što ovu bolest svrstava u najmasovniju. Uz ovakve plate i penzije, kako da čovek ne bude depresivan? Još kad uključi TV, pa čuje ministra Vulina, na primer, da objašnjava šta nam se i zašto dešava. Depresija prelazi u histeriju. N. N. građanin počne nekontrolisano da se smeje i plače. Istovremeno. Bolje onda gledajte Bordenove emisije, zamišljajte da obilazite predele koje verovatno nikada nećete videti i probate jela za koja niste ni čuli. I ne dajte depresiji da vas pobedi. A ni Vulin i slični namagarče.