Pljačka na pljačku

Većina pljačkaša brzo je uhapšena, ali novac nije pronađen. Najpoznatiji među njima, Roni Bigs čak je do Brazila stigao i stekao kultni status. O pljački su napisane knjige, snimljeni filmovi, a ne znam zašto kada sam čula vest o krađi odlikovanja iz Palate Srbije, setila sam se ovog događaja iz Britanije.

Razlike su drastične. Vrednost ordenja ne može se porediti sa milionima funti, ali i beogradski događaj bi mogao da bude osnova za dobar film.

Treće osnovno javno tužilaštvo pre nekoliko dana nas je obavestilo da je pre nekih 15-ak godina, grupa ljudi, osmoro uhapšeno, za dvoje se traga, navodno opljačkala desno krilo Palate Srbija i odnela vredno državno ordenje – 43 hiljade odlikovanja.

Među onima za kojima se traga je i Slobodan Homen, bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde, čija se porodica, gle čuda, generacijama bavi kolekcionarstvom.

On odbacuje optužbe.

„Niti sam učestvovao u iznošenju ordenja, niti sam u bekstvu“, napisao je Homen i pita se da li njegovim imenom i pričom o „navodno nestalim ordenjem“ neko pokušava da skrene pažnju sa nekih drugih tema.

Njegov advokat i prijatelj Nenad Konstantinović objašnjava da Homen, koji godinama živi van Srbije, nije u bekstvu, pošto ga ni policija ni tužilaštvo nisu tražili.

Da su ga tražili, odazvao bi se.

Obojica su bili članovi i funkcioneri Demokratske stranke, a ja ih se sećam iz vremena Studentskog protesta 1996-97. koji ima skoro mitski status i iznedrio je neviđene političke i poslovne karijere, od Čedomira Jovanovića i Antića, do Igora Žeželja. Konstantinović i Homen bili su poznati kao Neca i Cole.

Meni koja sam iz filmova navikla na drugačije nadimke „boraca za slobodu i pravdu“, poput Mrki, Crni, Prle, Tihi, bilo čudno to Neca i Cole, ali i simpatično.

Puno toga „smrdi“ u ovoj priči sa nestalim ordenjem, za koju se ne zna da li je više bizarna ili opasna. Svakako pokazuje jad države u kojoj živimo. Puno toga „smrdi“ i u najavljenoj gradnji firme bliske Džaredu Kušneru, zetu Donalda Trampa na tlu bivšeg Generalštaba vojske u Beogradu.

Zarada će tu biti sigurno veća od 40 miliona funti, ali od toga mi, građani Srbije, značajnije vajde nećemo imati.

Da se razumemo, ne mislim da politiku, ekonomiju i budućnost treba stalno da vezujemo sa NATO bombardovanjem i zasnivamo na mržnji prema SAD. Dobro se sećam šta je prethodilo bombardovanju, a ruku na srce, kakvu politiku vode imperijalne sile poput SAD, Rusije, Kine- dobro smo i prošli.

Ali, gradnju luksuznog hotela na mestu bivšeg Generalštaba smatram uvredom i pljačkom, jer ponovo dozvoljavamo vlastima da strancima poklanjaju našu imovinu i uništavaju građevina koje imaju istorijsku važnost.

Da i u ovoj gadnoj priči ipak nađemo malo optimizma? Ova američka firma namerava da gradi i u Albaniji, gde će ostrvo Sazan pretvoriti u luksuznu turističku destinaciju. Eto „Otvorenog Balkana“ na delu.

Pored toga, pošto se Vučić do sada „kladio“ na pogrešnu stranu na američkim predsedničkim izborima, možda Tramp ipak izgubi?

Pobedio on ili izgubio, Kušner treba prvo da plati, a onda da gradi. Bilo bi lepo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.