Po šumama i gradovima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ako nas Safeta ne opameti, niko neće.

   1. Cemu ironija i cinizam?

2. Rado čitam vaše kolumne i veoma cenim vaše mišljenje. Bravo.

3. Hvala draga Safeta

4. Postovana drugarice Safeta,
   hvala na divnom prilogu u cast 20. oktobra. Malo ko se danas seca tog vremena. I sama sam zakoracila u devetu deceniju, a bila sam prvo dete (staro tek cetiri godine) ranjeno te 1943. godine u jednom sremskom slobodarskom selu. Godine su prohujale, oziljak je ostao na nozi i u srcu. Cuvam uspomene na oslobodjenje ,na period obnove i izgradnje, na period kada smo svi, ili skoro svi, bili podjednako siromasni a srecni i duboko uvereni da bolji dani samo sto nisu dosli. Cuvam i bedz “ Crveni univerzitet – Karl Marks“. I tada smo verovali da bolji dani samo sto nisu dosli. A nisu. Odlazim i danas, doduse sa stakom, ali i sa zvizdaljkom, na sve proteste u mom gradu, sve cekajuci te bolje dane. Male su sanse da cu ih docekati. Bolji dani ne dolaze, a vreme prolazi. Ostala su mi samo secanja. I na njih sam ponosna.
   P.S.
   Oprostite sto sam vas oslovila sa „drugarice“. Ja sam vaspitavana i zivela sam, bar formalno, u besklasnom drustvu. Ne znam kakvo je drustveno uredjenje danas. Imal li klasa? Vidim da postoje gospoda poslanici, gospodin predsednik, gospodin gradonacelnik ali i rudari Trepce, nasi paorii, spremacice i kafekuvarice, novinari itd.. Njihovim imenima ne prethodi titula „gospodin ili gospodja“ Zakljucujem da seljaci i radnici i novinari nisu gospoda, bar ne formalno, iako znam da mnogi od njih jesu gospoda po moralu i vrednostima. U svim prethodnim drustvima, pocev od srednjeg veka, se znalo, a bilo je i zapisano, ko sve ima pravo na titulu „gospodin ili gospodja“ . Danas to nije nigde zvanicno obnarodovano, pa sam pomislila da je najbolje da Vas oslovim sa „drugarice Safeta“. Oprostite ako sam pogresila. Rado cu Vam javno uputiti izvinjenje. Pozdrav, baka Boza.