„Prokletstvo“ vanrednog stanja

Ne pada mi na pamet da, ukoliko nam uvedu karantin, pevam na terasi.

Obzirna sam prema okolini i ne bih da im svojom nemuzikalnošću dodatno otežavam. Ne bih volela ni da čujem pesmu sa okolnih balkona. Lepo je to izgledalo na snimcima iz Italije, pesmom se ljudi hrabre, ali lako je Italijanima.

Imaju poduži spisak poznatih kancona i bez problema mogu da odluče šta da pevaju: „Volare“, „Ti amo“, „Sara perche ti amo“…Neki hit Adrijana Ćelentana, Ane Okse, Rafaele Kare, nešto novije iz San Rema. A mi? Odmah bismo se posvađali oko repertoara. Da li bismo neku narodnu, zabavnu ili rok pesmu zapevali? Brzo bi došlo do ideološko-političkih podela, jedni bi „Spremte se, spremte“, drugi „Po šumama i gorama“.

Možda i navijačkih (mržnja između navijača Crvene zvezde i Partizana verovatno je među najsnažnijim) ili ozbiljnijih etničko-verskih? U teškim trenucima, čak i ateisti se sete Boga ili Allaha. Bolje nam je zato da ne pevamo, a da li ćemo doći do karantina? „Miriše“ na takvu mogućnost.

Prvog dana vanrednog stanja razočarali smo svoje „mudro rukovodstvo“. Premijerka Ana Brnabić bila je šokirana neodgovornošću građana, posebno starijih koji su ignorisali apele i navodno masovno izlazili iz kuća.

„Zašto je u Beogradu potrebno da idete od mesta A do mesta B?! Gde su svi ljudi krenuli u Beogradu na dan vanrednog stanja kada je apel da svi sede kući“, upitala se Brnabić, zaboravljajući da mnogi zaposleni u privatnom sektoru ne mogu da rade od kuća.

Delimično je, ipak, Brnabić u pravu. Nismo baš odgovorni ni prema sebi ni široj zajednici, ali zar je to čudno? Da li imamo odgovornu vlast na koju bismo mogli da se ugledamo? Pre 2-3 nedelje ubeđivali su nas da treba da idemo u šoping u Milano i da je korona „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“.

Onda se pravili da to nisu ni rekli ni smejali se na to („Nemojte da lažete, niko nije rekao da je to najsmešniji virus“) uveli vanredno stanje, izveli vojnike na ulice. Onda se čude zašto ljudi ne poštuju preporuke o vanrednom stanju?

Drugog dana vanrednog stanja izgleda da smo pokazali veću ozbiljnost. Kafići u centru Beograda juče pre podne bili su prazni, pešaci malobrojni u Knez Mihajlovoj i na Terazijama.

Možda ćemo nadležne time odobrovoljiti? Možda stariji izbegnu plaćanje kazne od 150 hiljada dinara zbog izlaska van kuća? Kakve će biti političke posledice korone?

Izbori će, razumljivo i očigledno, biti odloženi, a da li će to odgovarati vladajućoj SNS ili opoziciji zavisi od širenja virusa. Ako Srbija, što se nadamo, dobro prođe, eto razloga za slavlje vlasti.

Ukoliko, daleko bilo, bude višestruko povećanje broja zaraženih ili puno smrtnih slučajeva, Vučić i njegova SNS bi mogli da osete „prokletstvo“ vanrednog stanja.

Milošević je godinu nakon vanrednog stanja zbog NATO bombardovanja, 2000. izgubio vlast. Isto se desilo DS koja je izgubila parlamentarne izbore 2004. godinu nakon uvođenja vanrednog stanja zbog ubistva premijera Zorana Đinđića.

Sada je, ipak, bitnije da izbegnemo širenje virusa, a za Vučića i SNS ne treba da brinemo. Oni će se lako snaći. Predsednik je do sada pokazao da ume situaciju da preokrene u svoju korist i početni zaostatak pretvori u prednost.

Može li to bez snažne podrške EU i Angele Merkel? Verovatno. Možda, da ipak neko sa balkona zapeva Nenin hit „99 luftballons“? Ili neku kinesku pesmu?