„Pucaju oni, a pucamo i mi“

Iz usta ovog očigledno uplašenog mladića, čuo se opis suštine rata. Jednostavne reči bez filozofiranja i ostrašćenosti. „Molim boga samo živ da ostanem… Nijedan oficir nije poginuo, a sve moji jarani, danas trojica poginula… Ja da pucam u nekoga i neko u mene da puca gdje to može…“, izgovorio je Kaletović, uz dirljivu poruku majci da je živ i zdrav.

Učinilo ga je to najpoznatijim vojnikom nekadašnje JNA. Preživeo je Kaletović rat u Sloveniji i kasniji mnogo krvaviji u svojoj BiH. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći blizu rodne Tuzle 1998. Sudbina.

Setila sam se Kaletovića dok sam pratila vesti sa Kosova o oružanom napadu na kosovsku policiju u nedelju u selu Banjska. Ne mislim da se ovaj tragični incident može porediti sa mini ratom u Sloveniji. Više mi liči na prve napade OVK na tadašnju srpsku policiju na Kosovu, posle čega je usledio i pravi rat.

Verujem da Banjska nije uvod u neki novi rat. Daleko od toga, ali opasno „smrdi“. Ko je hteo, mogao je da čuje, tačnije pročita, još jednu antologijsku rečenicu.

Izgovorio je zamenik komandanta kosovske policije Veton Elšani za portal Kossev. Nije miroljubiva kao Kaletovićeva, ali jeste plastična i jasna.

„Pucaju oni, a pucamo i mi“, izjavio je opisujući stanje u selu Banjska. Nije na nivou Kaletovića, ali može da posluži i ponavljam objašnjava suštinu. Mogla bi da se ponove i pitanja novinara „Jutela“, ko i zašto puca, a odgovora još uvek nema.

Šta se desilo u Banjskoj? Teroristički napad, kako tvrdi Priština? Ili su Srbi, iziritirani pritiscima Prištine, odgovorili malo oštrije, što tvrdi Beograd?

Znači li to da neko sutra na naprimer na izvršioca koji je došao da mu pleni stan, može da zapuca, pošto je iznerviran? Ovaj incident Kurtiju je došao kao „kec na deset“, što automatski znači da Beogradu, najblaže rečeno, nikako ne odgovara.

Neverovatno, ali istinito – od vesti o napadu, predsedniku Vučiću bilo je potrebno 12 sati da se obrati javnosti, a „Srpska lista“ je čekala da prođe više od jednog dana.

Da li je Srbija čekala da pažljivo analizira sve činjenice i zato su zvaničnici ćutali upadljivo dugo? Ili su čekali da se osvesti prevodilac s albanskog jezika?

Pre bih rekla da je Srbija bila zatečena incidentom i da se ova grupa ekstremista otrgla kontroli. Što je vrlo opasno, jer ako to može da se desi na Kosovu, zašto ne bi i u Beogradu?

Uz sve razlike, napad u Banjskoj podseća i na masovno ubistvo u „Ribnikaru“, bar po sporoj reakciji države Srbije. Vlast je u oba slučaja delovala zatečeno, nespremno, sati i dani su im trebali da se saberu.

Prvim obraćanjima nisu ni ulili poverenje, ni smirili građane. Prebacivati, u slučaju Kosova, na Kurtija svu krivicu nije pametno. Ima mnogo krivaca i u Beogradu i to se napadom na „tajkunske medije“, ne može sakriti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.