„Re-nejming“ dva grada

Slično je i u poslovnom svetu, gde je „nejming“ davno postao zvaničan termin, a stručnjaci tvrde da je izbor imena kompanije takođe veoma važan. U zavisnosti od imena neko može da stekne pozitivne emocije prema preduzeću, ali i odbojnost. Da li će sa istim poslovati, zavisi verovatno od nekih drugih faktora, ali dobro odabrano ime zlata vredi. Ime naravno može i da se promeni. Za promenu ličnog imena procedura je prilično jednostavna, a ni promena imena firme nije toliko teška. Mada, svaka promena ličnog i poslovnog imena automatski znači trošak, vađenje novih dokumenata, preregistraciju u Agenciji za poslovne registre, nove vizit karte, oznake firme… Gnjavaža.

Apsurdno zvuči, ali čini se da kod nas mnogo lakše ide promena imena ulica, trgova, škola… Samo se promeni garnitura na vlasti, politička moda ili ideologija i eto novih ideja, junaka i ličnosti koje moraju da dobiju bar „svoju“ ulicu. Nekada su nova imena sasvim logična, promene su i inače potpuno prirodne, ali nekada se zaista zapitate – čemu sve to? Da li imamo preča posla?

A kad na dnevni red dođu predlozi za promenu imena gradova, stvar postaje ozbiljna. U Srbiji su aktuelne dve ideje promene imena gradova, Zrenjanina i Kuršumlije. Zrenjaninske vlasti su odavno odmakle u proceduri i čekaju mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o promeni imena grada. Oni bi da sadašnje ime, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, promene u starije Petrovgrad. Grad je bio Petrovgrad od 1935. do 1946. kada je postao Zrenjanin. Ako ne žele više „komunističko“ ime, već vraćanje korenima, zašto grad ne nazovu Bečkerek? Ipak je Zrenjanin prvi put pomenut još 1326. u povelji Budimskog kaptola kao Bečkerek i najduže je bio Bečkerek, tačnije Veliki Bečkerek. Jeste Viktor Orban veliki prijatelj Srbije, ali Bečkerek je izgleda previše „madžarski“.

Po mišljenju Srpske pravoslavne crkve, Kuršumlija je izgleda previše „turski“ naziv pa ga vredi promeniti u staro, izvorno -„Bele Crkve“. Zbunjuje to što Bela Crkva već postoji, te će, ako ime bude promenjeno, mnogima biti potrebno vreme da se naviknu. Treba samo zapamtiti – jednina je u Vojvodini, a množina negde daleko. Patrijarh SPC Irinej podneo je inicijativu za promenu imena Kuršumlije u srednjevekovno „Bele Crkve“, opština prihvatila, sprema se da krene put Zrenjanina i zvanično pokrene proceduru za promenu. „Opština Kuršumlija je prihvatila inicijativu srpskog patrijarha Irineja, da Kuršumlija promeni ime u Bele Crkve. To ime je iz srednjeg veka, dok je Kuršumlija tursko ime, iz turskog doba. Već su dogovori postignuti, sada nam ostaje da ispoštujemo zakonsku proceduru i vratimo našem gradu srpsko ime“, izjavio je Rodoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija. Ako se borba protiv toponima iz turskog vremena proširi, šta ćemo sa Kalemegdanom, Terazijama, Tašmajdanom…

Zašto Zrenjanin i Kuršumlija ne ostanu što su do sada bili? Kakve će promene građanima Zrenjanina i Kuršumlije doneti nova imena? Veće plate, bolje zdravstvo, više posla, boljitak u celini i celosti? Da li je priča o promeni imena dva grada dokaz široko rasprostranjene mantre u delu ovdašnje javnosti, po kojoj su Turci i partizani krivi za sve? Jer da nije bilo viševekovnog turskog „ropstva“ i pobede partizana u Drugom svetskom ratu, Srbija bi danas bila Švajcarska. U najmanju ruku. No, da li je patriotski da se u vreme, kako je najavljeno, odlučujuće borbe za Kosovo, neko bavi pomalo trivijalnim stvarima, kao što je promena imena grada?