Foto: Radenko TopalovićIzreka „slika vredi više od hiljadu reči“ ne samo da je opšte poznata već je i tačna. Slika je zaista efikasnija od reči, jer jasnije dočarava suštinu i opisuje događaj.
Naravno, ukoliko nije reč o montaži ili nameštaljci. Navodno je i Napoleon Bonaparta rekao: „Dobra skica je bolja od hiljadu reči“, ali izraz se pre povezuje sa medijima i marketingom. Tvrdi se da ga je u novinarstvu prvi upotrebio urednik američkih novina iz Sirakuze Tes Flanders: „Koristi sliku. Ona vredi hiljadu reči.“ Drugi izvori tvrde da je ovaj izraz prvi sročio takođe Amerikanac Fred Bernard koji je imao marketinšku agenciju i reklamirao se sloganom: „Jedan pogled vredi hiljadu reči“.
Nije bitno ko stoji iza opšte prihvaćenog izraza, važno je da se njegova tačnost svakodnevno dokazuje. Uzmimo na primer zajedničku fotografiju sa samita „Zapadni Balkan i EU“, održanog u Skoplju u ponedeljak.
U glavnom gradu Severne Makedonije okupili se „lideri“ regiona: premijer Dimitar Kovačevski kao domaćin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Albanije Edi Rama, Crne Gore Milojko Spajić, Kosova Aljbin Kurti, ministar finansija u Savetu ministara BiH Srđan Amidžić i „visoki predstavnici“ SAD i EU pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja DŽejms O’Brajen i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.
Držali govore, pričali, usvojili deklaraciju kojom se, kako je objasnio domaćin sastanka makedonski premijer Kovačevski, obavezuju na razvoj svojih država po evropskim standardima, ali nisu održali najavljenu zajedničku konferenciju za novinare. Bilo je zato zajedničke fotografije, a na njoj regionalni lideri, pokunjeni, bez osmeha. Samo Kopman iz EU nasmejan, ostali, daleko bilo, kao da su na sahrani, a ne političkom samitu.
Najtužniji čini mi se bio „naš“ Vučić. A tako je srećno delovao u Davosu dok je pravio sneška. Vidi se da odavno nema EU žara i da ni priča o Planu rasta u okviru koga je EU zemljama Zapadnog Balkana namenila šest milijardi evra, kroz donacije i povoljne kredite, kako bi se brže ekonomski razvile i približile Briselu, ne može da ga oživi.
Čini mi se, međutim, da koliko god imali zamerki na račun EU, a mnoge su više nego opravdane, drugog puta za balkanske zemlje nema. Samim tim ni za Srbiju
Vučić se sreo i sa predsednikom Fondacije „Otvoreno društvo“ Aleksom Sorošem, koji je rukovođenje pre nekoliko godina preuzeo od oca DŽordža. Viđali su se već ranije i ne bi to bilo ništa strašno da Soroš u provladinim medijima nije proglašavan za „srbomrsca“ koji radi na podrivanju Srbije, podržava „antidržavne“ elemente i „strane plaćenike“, poput „Šolakovih medija“.
Ako se takav sreo sa predsednikom Vučićem, da li je to neki drugi Soroš? Pre susreta u Skoplju, u ne tako dalekoj Strumici kadetska reprezentacija Srbije u odbojci odbila da igra sa Kosovom, kažnjeni i ostali bez šanse da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo.
Vučić može da se sreće sa Kurtijem, uz posredovanje Zapada dogovara normalizaciju sa Prištinom, a mladi odbojkaši ne mogu da igraju s Kosovom? Nema logike.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
