Svi smo mi pomalo Balkanci

Dopisnik nemačke novinske agencije DPA iz Beograda Tomas Brej primećuje da evropski političari i funkcioneri redovno upozoravaju na opasnost „balkanizacije“, različitih oblika podele Evrope, a Balkance i dalje mnogi vide kao uglavnom neke druge, inferiorne i nazadne Evropljane. Ruku na srce, istorija ovih prostora ne služi nam baš na čast, previše smo ratovali, uglavnom nepotrebno, ali, u odbranu Balkana i Balkanaca moram da navedem da neće biti da smo baš uvek mi za sve bili krivi. Mada nisam pristalica na Balkanu rasprostranjenih i popularnih teorija zavera, bilo je i ima „malo“ uticaja i „civilizovane“ Europe, Zapada, velikih sila koje su nas „male“ uvek (zlo)upotrebljavali. A mi „mali, necivilizovani“ Balkanci, šta ćemo, kud ćemo, lako nasedamo i planemo. Zato i jesmo „bure baruta“.

Brej citira čuvenog slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka, koji je pokušao da Balkan geografski odredi. Za Srbe, Balkan počinje u Bosni i na Kosovu, jer su, po njima, srpski pravoslavci vekovima branili hrišćanski svet od muslimana. Za Hrvate, Srbija je kapija Balkana, jer svojim susedima pripisuju despotski i vizantijski mentalitet. Slovenci sebe doživljavaju kao poslednje uporište demokratske srednje Evrope, pri čemu Hrvatsku računaju u Balkan. Ali tu nije kraj. Austrija i Italija posmatraju Sloveniju kao početak Balkana. Za pojedine Nemce i Austrija nekako spada u Balkan, zbog bliskih istorijskih veza sa tim regionom. Ni tu nije kraj, neki severni Nemci tvrde da čak i Bavarska „u sebi ima nešto balkansko“. Dakle: „Balkan je uvek onaj drugi, negde drugde, uvek malo dalje na jugoistoku“, piše Žižek.

Znači, sem dalekog severa „starog kontinenta“ svi smo mi pomalo Balkanci. A i ti severnjaci mi postaju sve sumnjiviji. Kad se oni napiju, iz njih nešto balkansko izbije, a kad vide „obojene“ i čudno obučene imigrante, mržnja koju neki od njih pokazuju toliko liči na „naše“ da im se „obraz“ odmah balkanski zarumeni.

Zašto nas Balkance niko ne pita šta mi mislimo o toj Europi? I mi se njih plašimo. I oni su nama nekako neobični, disciplinovani, organizovani, samo na posao misle, duše nemaju. A tek ta EU. Samo nove propise izmišljaju. Evo sad su, zbog štednje energije zabranili usisivače jače od 1600 w, a ni fenovima, električnim kuvalima, kosilicama za travu veće snage se ne piše dobro. Spisak još nije konačan. Potpuno podržavam energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, ali zar su kućni i aparati za domaćinstvo glavni zagađivači? Šta je sa multinacionalnim kompanijama? Jel one poštuju sve propise? Zar EU nema preča posla od bavljenja fenovima i usisivačima? Nezaposlenost, recesija, tamo ne postoje? Ali, to je tipično balkansko ponašanje – bavimo se sporednim pojavama, suštinu „gurnimo pod tepih“. To je kao što penzioneri Srbije sa penzijom od 20 hiljada ugrožavaju budžet pa će im penzije smanjiti. A budžet ne ugrožavaju bogatuni koji ne plaćaju ni plate zaposlenima ni poreze državi.

I šta sad? Ja sam se za prvi potez odlučila. Imam usisivač i fen, još da kupim jače kuvalo i kosilicu za travu i da koristim sve zajedno dok Srbistan ne uđe u EU. Samo, nemam travnjak. Ali, nema veze, komšije će mi zavideti na kosilici, a to je tako „balkanski“.