Tramvajem u budućnost

Čitaoci iz unutrašnjosti verovatno ne znaju, ali to je jedan od bezbroj uglavnom nepotrebnih projekata aktuelne beogradske vlasti. Godinama su tramvaji išli od novobeogradskih blokova, preko Sava centra i Starog mosta do autobuske stanice i dalje ka centru grada, ali gradskim vlastima je pala na pamet „genijalna“ ideja da to promene.

Zašto bi tramvaji išli Ulicom Milentija Popovića, pored Sava centra, gde ima naseljenih blokova i ljudi, kada može posle novobeogradskog Buvljaka da skrene levo, pustarom ka mostu na Adi, onda da 10-15 minuta voze oko i preko mosta, pa preko Mostarske petlje i Savske do zgrade nekadašnje Železničke stanice i dalje Nemanjinom….

Zašto? Pa da gradske vlasti, tačnije zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ponovo mogu da se hvale da su prvi uradili nešto novo. I verovatno da budućim stanovnicima „Beograda na vodi“ pogled ne kvare razdrndane i bučne „kaćuše“, tramvaji češke proizvodnje iz osamdeset i neke. Ovaj značajno duži put od Novog Beograda do centra omogućio mi je da osmotrim veliko gradilište „Beograda na vodi“ i iz drugog ugla. Šta zaključujem?

Širiće se „Beograd na vodi“ još. Bezgranično. U Savskoj ulici ima puno udžerica prepunih zmija, pacova, verovatno i narkomana, koje „dušu daju“ da se pretvore u velelepne zgrade u nekom budućem životu. Inspirisana „slučajem Šinavatra“, pada mi na pamet nova ideja, koja se verovatno može meriti sa invencijom gradskih vlasti. Stanovi u „Beogradu na vodi“ uveliko se prodaju. Investitor računa i na strane kupce. Šta mislite o akciji „Kupiš stan u „Beogradu na vodi“ – dobiješ državljanstvo Srbije“? Može da privuče sumnjivu klijentelu, punu para?

Ali nije moj put preko mosta bio događaj dana već novo obraćanje predsednika Aleksandra Vučića. Opet se građanima obratio iz zgrade Predsedništva i sedeći za stolom uputio brojne poruke. Da li iko više može predsednika da sluša od početka do kraja, u beskonačnim monolozima, kuknjavi, samohvalisanju… Verovatno ni njegovi najveći obožavaoci ne mogu više to da podnesu, ali predsednik je ipak predsednik i treba njegove poruke analizirati.

NJegove nedeljne poruke se mogu podeliti u dva dela – reakcija na okupljanje demonstranata ispred Predsedništva noć ranije i verovatno važnija najava novog petogodišnjeg investicionog plana od 12 milijardi evra. Kako će Srbija obezbediti 12 milijardi? O tom potom, važno da su predsednik Vučić i ministar Siniša Mali skicirali plan. Izgradnja kanalizacije u celoj zemlji, putne infrastrukture sigurno su potrebni, ali nacionalni stadion u Beogradu i još devet u drugim gradovima po UEFA standardima? Nepotrebno. Srpski fudbal je na izdisaju.

Na pokušaj demonstranata „Jedan od pet miliona“ da predaju zahteve i reakcije pripadnika „Kobri“ koje su obezbeđivale zgradu Predsedništva, predsednik je odgovorio tako što je najavio da će ga ubuduće čuvati pripadnice ove jedinice. „Da vidimo da li će na žene moći da nasrnu“. LJudi ko ljudi, odmah su se setili rahmetli Gadafija koga su uglavnom žene čuvale. Srbiju, na sreću, sigurno ne čeka „libijski scenario“ i Vučiću ni najveći neprijatelji ne treba da žele Gadafijevu sudbinu. Daleko bilo.

Ali čemu ovakve predstave? Izbori ni raspisani nisu i pitanje je šta ćemo još morati da trpimo tokom kampanje. Predsednik će se možda pozabaviti i istraživanjem Krovne organizacije mladih Srbije, koje pokazuje da mladi žele jakog lidera na čelu države, ali Vučiću daju lošu ocenu – 1,6. A toliko se trudi i bori…