Iz Davosa je Vučić poručio da će sa njima razgovarati o odnosima Srba i Bošnjaka, pravoslavaca i muslimana, „da vidimo kako to u budućnosti možemo zajednički da sagledamo“. Erdoganov portparol Ibrahim Kalin najavio je da će na sastanku biti reči i o ekonomskoj saradnji, pre svega o gradnji auto-puta Sarajevo – Beograd.

Biće ovo treći susret Erdogana i Vučića za manje od godinu dana. Sa Izetbegovićem ih je bilo manje, a poslednji, poseta tročlanog Predsedništva BiH Beogradu decembra 2017. obeležila je i konferencija za novinare, na kojoj je bošnjački član Predsedništva morao da stane za mikrofon i objašnjava spoljnu politiku Sarajeva. Neki su Izetbegovića optužili za skandalozno ponašanje, drugi su imali više razumevanje prema ovom njegovom potezu.

Ovaj susret novi je pokušaj zvanične Ankare da oživi zamrlu trilateralu Turske, BiH i Srbije, ideju bivšeg turskog ministra inostranih poslova i premijera Ahmeta Davutoglua. Trilaterala je nekada bila prilično „živa“, a kontakti Davutogla i tadašnjeg ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremić redovni. Nije, doduše, dala značajnije konkretne rezultate, ali je ipak relaksirala odnose tri zemlje. Trilaterala je vremenom posustala, ali očigledno se ponovo budi. Nema u tome ničeg loše, ali zašto je političarima sa prostora nekadašnje Jugoslavije potreban strani posrednik? Zar ne mogu sami da se čuju i vide?

Kakve veze ima trojni susret u Turskoj sa gradskim izborima u Beogradu? Sve će narednih dana i nedelja imati veze sa izborima u Beogradu, pa i predsednikove posete inostranstvu. Ne nosi za džabe lista SNS ime predsednika Vučića. „Babo“ Tajip je uostalom bio vrlo uspešan gradonačelnik Istanbula devedesetih godina. No, kakve smo sreće, naši lideri će od Erdogana pre naučiti neke druge stvari iz domena (ne)poštovanja ljudskih prava nego kako graditi i razvijati grad i zemlju.